Пише: Пепе Ескобар Позив се шири светом: време је да на главе ставите ваше made in Ecuador Панама капе и кренете френетично да плешете уз последње ограничено цурење података. Вашингтонски ICIJ (Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство, који је имао увид у податке; међу њима је и главни уредник КРИК Стеван Дојчиновић као једини „новинар-истраживач“ из Србије којем је омогућен приступ; прим. прев.) добија новац и „организационе процедуре“ од удружења орвелијанског назива „Центар за јавни интегритет“, које је смештено у Изузетнистану (ироничан Ескобаров назив за САД; прим. прев.). Највећи део средстава долази из Фондације Форд, Задужбине Карнеги, Рокфелеровог породичног фонда, Келог Фондације и Соросевог Отвореног друштва. Онда је ту и још више орвелијански устројена источноевропска партнерска организација OCCRP, која има неку врсту самопроглашене алтернативне медијске улоге. OCCRP финансирају Сорос и USAID. И коначно имамо и фиктивну земљу по имену Панама – доказаног америчког вазала. Апсолутно ништа значајно се на Панами не дешава без зеленог светла америчке владе. Или, како ми је рекао један међународни порески адвокат, „требало би да будеш идиот да би крио новац на Панами. Тамо не можеш ни да одеш у тоалет, а да за то не сазнају Американци“. Нису потребни докази да би се извео закључак да иза овог наводно најмасовнијег цурења података у историји стоје – ко би други – америчке обавештајне службе. Баш овакве врсте акција одликују NSA, која је способна да пробије у буквално било коју базу података и/или архиву; они краду „тајне“ и потом их селективно уништавају, користе за уцењивање, или заштиту имовине и „непријатељe“ у зависности од интереса америчке власти. То је суштина ограничених података који су достављени јавности под плаштом озбиљне антикорупционашке истраге. Ту онда на снагу ступају западни „корпоративни медији“, који служе за заштиту оних 0,00000001 одсто шефова ухваћених у мрежу као и за жртву неколико потрошених фигура. Дакле, имамо више од 300 новинара који су претраживали стотине или хиљаде докумената/фајлова целих годину дана, при чему, што је јако чудно, није било никаквих цурења информација; да би на крају гомила корпоративних мејнстрим медија педантно сецирала пажљиво одабране приче и одлучила шта је „вредно објављивања“. Алтернативни западни медији не би поштедели никога, па се ни под тачком разно неће дозволити да они добију комплетан увид у процурели материјал. Сигурно је да пун обим процурелих података никада неће бити познат. Чак је и – до сада неизмерно патетични – Гардијан признао да „већина процурелих података неће бити објављена“. Зашто? Зато што може – директно или индиректно – изазвати проблеме за 0,00000001 одсто западних мултимилјардера и корпорација. Сви они играју у офшор казину (иако не нужно у Панами). Дакле, Панамски папири након пада свих маски могли би суштински да се покажу као једна од операција у информативном рату NSA – директно извучена из приручника за хибридно ратовање – која је усмерена углавном против „непријатеља“ (земље БРИКС) и пар одабраних потрошених фигура; психолошка операција (psyop) представљена као „цурење података од стране активиста“.

Упадајте у џиновски камион

Ко је све међу богатим/моћним играчима директно погођен овом афером? Од дементног краља Саудијске Арабије, преко председника Фиата Ферарија Луке ди Монтеземола и Лионела Месија, па до (неименованих) званичника Кинеске комунистичке партије и зета кинеског председника Кси Ђипинга. Најзанимљивије податке обезбеђује присуство Ала Мубарака – сина свргнуте египатске змије; Ајада Алавија, кољача из Фалуџе и бившег америчког окупационог премијера; пакистанског премијера Наваза Шарифа (који, будући да је саудијски штићеник, такође мора да користи оф-шор савете), Дова Веисгласа, кољача из Газе и бившег саветника израелских премијера Ариела Шарона и Ехуда Олмерта (који је већ оптуживан због корупције). Сви они представљају фигуре за једнократну употребу. На листи се не налазе само блискоисточни малверзатори већ и трагови „угледних“ Европљана – од исландског премијера (који је већ приморан да поднесе оставку) до Јана, оца Дејвида Камерона. Такође, ту су и неки играчи који би се могли сматрати пријатељима Изузетнистана, попут аргентинског председника Маурисија Макрија (иначе пријатељски настројеног према лешинарским фондовима) и чоколадног тешкаша, украјинског председника Петра Порошенка, који има много средстава на британским Девичанским острвима. Као што се дало и претпоставити, посебан акценат је на члановима БРИКС. Од поменутих мистериозних Кинеза до индијских компанија. Кад се ради о Бразилу, ту постоји и један користан изузетак: присуство ноторно корумпираног лидера доњег дома Едуарда Кунхе, коме је швајцарски рачун доспео у јавност након афере HSBC licks (афера са швајцарском банком HSBC позната и под називом Свис ликс; прим. прев.), а сада су се након Панама ликса појавили још неки. Још једна занимљива ствар у вези са Бразилом није објављена: да ли је Панама ликс директно повезан са чињеницом да је Рамон Фонеска, који држи 50 одсто Мосак-Фонеске, прошлог месеца смењен са чела председника партије Панамениста због „Операције аутоперионица“ (више о овој афери „Операција аутоперионица“ у овом Ескобаровом тексту; прим. прев.), која је највише погодила Радничку партију у Бразилу? Панама пејперс је заправо „Џиновски камион“(Monster Truck), глобална верзија „Аутоперионице“ (игра речи: на енглеском је аутоперионица Car wash, па аутор аферу Панама пејперс назива џиновским камионом, алудирајући на то да се заправо ради о истом обрасцу пројектованом на виши, тј. глобални ниво; прим. прев.). Лула, очекивано, није на панамској листи, на жалост ових што би да – уз помоћ Изузетнистана – смене режим у Бразилу, од којих су многи (медијски магнати, банкари, бизнисмени) помињани у афери HSBC ликс. Главног антирежимског елемента, медијске империје Глобо, такође нема у Панама ликсу иако убирају профит од сертификованог оф-шор рекета. Сирија је одувек била кључна мета. Велики део „прича вредних пажње“ у западним медијима сада се фокусира на Асадовог човека Рамија Мекхлауфа (на слици изнад десно), кога у америчким дипломатским каналима називају „чедом сиријске корупције“ који је под њиховим санкцијама од фебруара 2008. Тако згодна мета. Ипак, испада да је „чедо“ налазило уточиште и у банци HSBC.

Путин је то урадио

И тако смо коначно дошли до кључне мете Џиновског камиона (у Бразилској „Операцији аутоперионица“ то су Лула и председница Русеф). Тиме се истовремено удара по БРИКС и ствара прича за спин из снова – буквално сваки наслов великих западних корпоративних медија пренео је да је Владимир Путин прикрио две милијарде преко офшор компаније. Проблем је у томе што није. Путин је колективно оптужен јер су његови „блиски сарадници“ Аркадиј и Борис Ротенберг наводно били повезани са прањем новца. Ипак, три „инкриминишућа“ имејла у процурелим подацима не оптужују ни њих ни Путина. Ту је и виолончелиста Сергеј Ролдугин (на слици испод лево), Путинов пријатељ из детињства. Ево како гласи политички филтрирани спин ICIJ: „Подаци показују да је Ролдугин играч из сенке у тајној мрежи Путинових сарадника који је опрао најмање две милијарде долара кроз банке и оф-шор компаније. У документима се Ролдугин наводи као власник оф-шор компанија које су добијале исплате других фирми вредне десетине милиона долара... Могуће је да Ролдугин, који званично тврди да није бизнисмен, није корисник овог богаства. Уместо тога, материјал у подацима наводи на закључак да је Ролдугин деловао у име мреже Путинових лојалиста – и вероватно самог Путина.“ Како вам звучи парафраза „материјал у подацима наводи на закључак да је Лионел Меси деловао у име мреже фудбалских лојалиста који су покушавали да избегну силовање Аргентине од стране америчких лешинарских фондова, пријатељски настројених према новом председнику и власнику офшор рачуна, Маурисију Макрију“? Најзанимљивије од свега је то што је Москва све време знала да се спрема још једна хибридна офанзива, и то данима, ако не и недељама пре него што је Панама доспела у јавност.

"Учинимо америку великом поново"

Оф-шор рачуни суштински нису нелегални. Са друге стране, на великом броју њих налази се новац сумњивог порекла, или у најбољем случају, веома богатим људима пружају еуфемистични изговор „плаћања нижих пореза“. Није случајно што су у Панама Пејперс испливале везе неколико десетина фирми и појединаца који заузимају важна места на листама америчких санкција. То Панами још више даје призвук лимитираног свратишта; права афера би била „Кајман Пејперс“ или „Девичанска Острва пејперс“. Тамо већина најупућенијих људи држи свој новац (да и не говоримо о Луксембургу). Да срећа буде већа, Дејвид Камерон је изненада схватио како би требало спречити набогатије да своје неопорезовано благо држе на британским прекоморским територијама и крунским поседима. То се никад неће догодити. Такозвани међународни бакарски/финансијски систем је застарели казино. Не ради се само о осам одсто; неки упућени људи из Хонг Конга ми говоре да је могуће да чак и до 50 одсто глобалног богаства у овом тренутку мирно и неометано почива у пореским рајевима. Кад би само један део ових невероватних средстава био опорезован, владе у целом свету би отплаћивале своје дугове, инвестирале у инфраструктуру и покретале нове циклусе одрживог развоја, чиме би се створила једна спирала продуктивности. Ово нас доводи до шлага на корупционашкој торти; како то да нема Американаца у овом ограниченом цурењу података? Па наравно да нема; Панама је за будале. Превише очигледна. Превише раскалашна. Превише откривена. Зато заборавите на „Кајман пејперс“. За информисане странце, потребно је да се вратимо само три месеца уназад на чланак који је за Блумберг написао Ендрју Пени, генерални директор Rothschild & Co, у којем је све објашњено: „САД су суштински највећи порески рај на свету“. Круг је коначно затворен; Панама је разголићена као жртва и пука колатерална штета у овој операцији „Џиновски камион“, у којој је пуштена ограничена количина података. Права ствар су домаћи порески рајеви, попут Ротшилдових. Учинимо Америку поново великом (Трампов слоган у председничкој кампањи; прим. прев.)? Она то већ јесте, јер највеће склониште најсумњивијег капитала то мора бити. Изузетнистан је џиновска Панама. А сад плешите, будале. Извор: RussiaInsider (превео: Александар Вујовић/standard.rs)

Russia Insider