Европска комисија и остале земље чланице планирају да повећају притисак на Хрватску с намером да службени Загреб одустане од постављања 3 нова услова Србији без којих Хрватска неће дати сагласност за отварање поглавља 23 у преговорима Србије са ЕУ.
Из Министарства спољних и европских послова Хрватске поручују да нема промене става, бар не док не прође изборна кампања у Србији и док та земља не добије нову владу.
– Са занимањем пратимо пропагадне активности у Србији које се тичу њених преговора о чланству у ЕУ-у. Међутим, никаква промоција, колико год била успешна или неуспешна у земљи или иностранству, не може надоместити усвајање и примену основних вредности ЕУ-а као што су, између осталих, поштовање владавине права и људских права, укључујући и права припадника мањина, и преданост добросуседске сарадње. Пустимо да прође изборна кампања и да се формира нова влада у Србији, за коју желимо да настави поступак укључења у ЕУ – поручили су у изјави из Канцеларије за јавност министра Мире Ковача.
Након што је аустријски шеф дипломатије Себастиан Курц, у интервјуу за јучерашњи Вечерњи лист, јавно рекао да подржава што раније отварање поглавља 23 и 24 у преговорима са Србијом, те да Хрватска може своје примедбе давати након што се поглавље отвори, извори у Бриселу тумаче како су мале шансе да иједна земља стане на страну Хрватске у овој расправи. Министар спољних послова Аустрије, традиционалне хрватске савезнице, изразио се у корист тог српског закона кад је рекао да су га писали међународни стручњаци и да је његово доношење било “препоручљиво”, а сличне похвалне изразе понављају и у Комисији и у Савету ЕУ, где се одлука о отварању поглавља 23 доноси.
– Никоме нећемо дозволити да блокира Србију у ЕУ интеграцијама. То нећемо допустити ниједној институцији ЕУ и ниједној држави – јасно је казао мађарски министар спољних послова Петер Сијарто, чиме је и Мађарска, након Аустрије, послала поруку како очекује да Србија отвори 23. поглавље о правосуђу и темељним правима, за што Хрватска још не даје зелено светло.
Иако је Мађарска имала бројне примедбе при прегледу и оцени србијанског правосуђа, посебно у вези са третманом мањина, сада се ти проблеми сматрају решеним. Мађарска национална мањина у српском Парламенту има пет посланика.
– Односи Мађарске и Србије су најбољи у историји. До овог стадијума не бисмо стигли без заслуга Владе Србије – сумирао је мађарски став министар Сијарто након сусрета са председником Савеза војвођанских Мађара, Иштваном Пастором.
– Мађарска је превртљива – један је од дипломатских коментара на најновији став Будимпеште. Наиме, све државе које у Србији имају националне мањине инсистирале су на поштовању њихових права. Притом се не мисли само на политичку партиципацију већ и на подржавање мањинских програма, попут уџбеника, што није решено.
Буде ли Хрватска инсистирала на испуњавању сва три услова – укидање спорног закона, права мањина и сарадњу с Хагом – пре отварања поглавља, за очекивати је да ће порасти политички притисак на њу и из великих центара, као што је Берлин, јер одвајање Србије од Русије и “усидривање” на европском путу је један од приоритета Запада.
Идеална ситуација била би да Хрватска и Србија реше ове проблеме билатералним разговорима, што је такође истакао Курц.
На питање какве су шансе Хрватске да истраје у захтевима, хрватски званичници кажу да је за све одлуке у преговорима потребан консензус свих чланица, тако да шансе постоје. Извор: Телеграф/Вечерњи лист
