Према незваничним сазнањима, ХЕП је заинтересован да инвестира у термоелектрану "Пљевља 2" око 140 милиона евра и била би снаге око 250 мегавата. Тако Хрвати планирају да за себе обезбеде додатну количину струје из угља. На тај начин енергетска слика Хрватске доста би ојачала у односу на Србију, која ускоро мора да гаси неке од дотрајалих блокова термоелектрана, али би наша земља и даље остала енергетски лидер у региону. Намера да ХЕП купи деонице црногорске електропривреде почела је за време прошле власти, а како је у међувремену у Хрватској дошла нова гарнитура, чека се да се овај концепт додатно разради. Према овим сазнањима, Хрватска енергопривреда не би улагала у цео црногорски систем већ само у један пројекат - ТЕ "Пљевља", чији се други блок чека већ годинама. Према речима Николе Рајаковића, професора Електротехничког факултета у Београду, расположиви капитал ХЕП-а за улагање много је већи него што има ЕПС.
- ХЕП остварује знатно већи профит од "Електропривреде Србије" па може и да инвестира, поготову када се узме у обзир да је преносна мрежа јефтина - објашњава Рајаковић. - Чудно је да се Хрватима исплати да у Црној Гори подигну термоелектрану на угаљ јер имају проблем са својим блоковима који нису по прописима загађења и постоји тенденција да их затворе. Можда желе да остваре профит док се у Црној Гори не пооштре прописи. Србија би у том случају можда могла да добије такмаца на пољу јефтиног извоза струје, али бисмо и даље остали највећи произвођач енергије. Постоје и одређени политички интереси, поготово што је Србија прошле године купила део Електромреже Црне Горе. Према црногорској стратегији, други блок коштао би око 140 милиона евра, с тим што је у оквиру тог пројекта предвиђена и топификација Пљеваља, за шта је потребно издвојити 20 милиона евра. У Рудник угља требало би уложити и додатних 80 милиона како би се припремио за откопавање већих количина угља. Годишња предвиђена производња струје оба блока Термоелектране била би око 2.500 гигават-сати, а посао би се исплатио и Црној Гори јер има дефицит електричне енергије, који је достизао и 1,5 милијарди киловата. За Хрватску електропривреду прошла година била је изузетно успешна, па би новца за нова улагања свакако имали. ХЕП је у међувремену исказао и занимање за улагање у хидроелектране у БиХ, а план је и да се повеже са компанијама у Србији и Словенији. Намера је ХЕП-а да у наредне четири године повећа добит за 50 одсто, драстично смањи расходе, отпусти око 3.000 радника и укине 300 шефовских места. Прошлогодишње пословање ХЕП-у је донело повећање прихода за више од десет одсто, што је готово две милијарде евра. У овом часу компанија још увек није стабилизована, због задуживања из прошлих година, па се и у иностранству недавно тражило купца за ново издавање обвезница. Свежим капиталом ХЕП би вратио дугове и кренуо у нови инвестицијски циклус. План је да се инвестира у обновљене изворе, а због свега се ХЕП задужио за пола милијарде евра. Урађене су и ситне уштеде које су осетили и потрошачи, који сада не морају да плаћају услуге очитавања бројила. Пре их је то коштало око 20 евра годишње, а након укидања тог намета више те "услуге" нема на рачунима.
