Правда

Пише: Предраг Ћеранић Не зна се ко су мигранти, ко избјеглице са ратних подручја нити ко су од њих терористи. ЕУ није успоставила механизме којима би се стандардизовали формулари и привремени документи који се мигрантима издају. Тријажа се ради тек када они стигну у ЕУ. Гломазан административни апарат у Бриселу није направио акциони план интегрисања нових становника, а, будући да припадају другачијим културама, то би ЕУ могло створити далекосежне посљедице. Испоставило се да су фалсификовани документи којима су мигранти располагали савршени оригинали, јер Исламска држава, као и Турска, посједује савремене уређаје за њихово штампање. С обзиром на неконтролисано кретање људи из Турске преко Балкана, ЕУ није остварила ни адекватну контролу роба. Безбједносни систем ЕУ је у распаду. Показало се да је уређена и безбједна ЕУ била тигар од папира. Тако су оружје, експлозив, отрови, сада и прљави изотопи плутонијума, стигли у ЕУ јер су њене границе избушене као швајцарски сир. Врло важну улогу у контроли прилива миграната, због познавања језика, имају службеници муслиманске вјероисповјести, школовани и одрасли у ЕУ, што јесте логично, али значајан дио њих је незадовољан јер су дуго били игнорисани и одбачени, удаљени од друштвених догађања. Они су одрасли у предграђима Париза и Брисела, гетима за које држава није била заинтересована. Када би у потрази за криминалцима полиција и улазила у Muslim No-Go Zones, то су обично чиниле специјалне јединице у борбеним возилима. Многи од оних који су дјетињство провели у оваквим условима а успјели се запослити у државној служби са симпатијама гледају на придошлице. Зато не би требало да чуди што су двојица службеника једне од две белгијске нуклеарке – Доел – отишла у Сирију како би се борила на страни Исламске државе. У белгијском таблоиду Дерниере Хеуре појавила се и информација о томе да су нуклеарне електране требало да буду мета напада терориста. Да ли ће терористи бити локални радикални исламисти или из реда пристиглих миграната, биће најмање важно. ЕУ троши ресурсе на проналажење пет људи умјесто да проблем рјешава на извору тероризма, тј. на Блиском истоку и кроз интеграцију већ присутних европских муслимана. У противном, ЕУ би могла нестати у садашњем облику, појавом униформисаних страначких војски, које ће предводити нападе на муслиманске енклаве. Уосталом, ЕУ има прече бриге, јер се више фокусирала на Русију, на заштиту Украјине, на повећање ефектива на Балтику, на сарадњу са Турском, испуњавајући услове које је поставила Британија. У политичким форумима преовладава имагинарни страх од Русије, узрокован маестралном манипулацијом САД. О томе свједочи недавна изјаве њемачке канцеларке Ангеле Меркел да је интервенција Русије у Сирији недопустива, јер је узроковала хуманитарну катастрофу огромних размјера. Меркелова заборавља да сукоб у региону траје од пада Гадафија, а резултирао је стварањем Исламске државе, која је до сада убила око 450.000 људи, а само у једном дану 200 дјеце. Разорени градови, уништени културни споменици који су били под заштитом УНЕСКО и већ 2,5 милиона миграната у Турској, који су спремни на уништење ЕУ у сеоби народа, како би се створиле нове културе и нације. То се савршено уклапа у планове глобалиста, који настоје да „измрве” државе и нације како би владали планетом. Меркелова је преспавала тај период, није критиковала убијања и злочине Исламске државе нити њену улогу у милионском расељавању становништва, али зато критикује Русију и тражи нове санкције. Меркелова критикује и Грчку, која је, према њој, била дужна да штити границе ЕУ. Били су потребни мјесеци да би у ЕУ схватили да Грчка, земља на периферији ЕУ, није у стању да контролише границу Шенгена. Критикована је Грчка, којој су, за разлику од неких других чланица ЕУ, дати разарајући услови за опоравак. На примјер, Британији се повлађује у свему, она чак не жели да узме учешће у заштити граница ЕУ, једноставно ће се затворити на острву и дистанцирати од свега. Грчка, сломљена првенствено због себичне улоге Њемачке, која је само на примјеру Грчке бринула за евро, више није у стању да брине о пензионерима, а камоли о мигрантима. Такву Грчку тјерају из еврозоне, јер траже да Грчка распрода све: ресурсе, острва, луке, институције. Велики терет је сваљен на Грчку, питање је и како ће одолити турским претензијама на њена острва. ЕУ неће предузети ништа по питању опстанка Грчке, поготово ништа неће учинити у спору Грчке са Турском, јер ЕУ зависи од Турске. Турска и након што је добила тражене милијарде евра, није ништа озбиљно учинила како би се контролисало кретање миграната. Чак је и недавно заустављени чамац са 40 миграната који је пресрела турска обалска стража можда била режија, јер се у турским медијима приказује снимак укрцавања тих људи. Поред новца, Турска је уцјеном добила и безвизни режим са ЕУ. То јој је олакшало посао за вршљање Балканом и ЕУ. Турској је ЕУ дозволила да држи кључеве њеног опстанка, а све због режираног страха од Русије. У ЕУ још не могу схватити да генератор кризе у Сирији није Русија. Данас многи западни аналитичари све чешће износе чињенице према којима су главни актери блискоисточне кризе САД, Британија и Израел. Накнадно су се, због пораслих апетита, укључиле Саудијска Арабија и Катар, правећи договор са Турском. Тада је настао хаос, што су глобалисти и жељели. А прави хаос тек треба да се створи. Турска ће задржати висок рејтинг у наведеном друштву. Она је власник вентила којим се пропуштају мигранти. Уствари, у рукама Турске је вентил за покретање народа. На удару су Балкан и ЕУ, а од процијењеног тајминга зависе активности у Азербејџану, гдје су, поред осталих, у љето 2015. године турске дипломате припремале терен како би се запалило Закавказје. Недавно је Азербејџан наводно морао да узврати ватром јер су снаге аутономне области Нагорно Карабах напале прве, а кривац је, наравно, Јерменија. Ради се о безобзирној лажи и манипулацији која потиче од политичара Запада и дијела медија. Западни медији су „случајно” дошли у посјед милиона фајлова, који су у електронском облику похрањени под називом Panama Papers. Да ли истраживање Panama Papers, које предводе Међународни конзорцијум истраживачких новинара – ICIJ и њемачки лист Зидојче цајтунг, значи да је истраживачки новинарски тим способнији од CIA, или су то добили анонимно од анонимне организације која би можда могла да се зове CIA? Догађаји ће убрзо показати да су праве мете афере предсједник Путин и „диктатори” Закавказја, с којима је Путин у вези. Једноставно, ради се о арсеналу хибридног рата, и то истог хибридног рата за који украјински предсједник Порошенко каже да га против Украјине води Русија. Због хибридног рата прва је поклекнула ЕУ. Да ли звучи чудно што је британски премијер Камерон наложио специјалне активности за дочек колапса евра? Значи, ЕУ се распада, и то у хаосу. Шта у томе представља савез Турске и Њемачке и да ли се он одвија под патронатом САД? Да ли је на помолу одлука виспреног вођства ЕУ, које предводе Меркелова и Камерон, о реконфигурацији ЕУ да би се одбранила „Римска република”? Према том плану, реконфигурација ЕУ свешће се на редукцију чланства, те у новој ЕУ неће бити државе које у економском смислу чине баласт, а уз то не мрзе довољно Русију. Ради се о Бугарској, Румунији, Грчкој, Кипру, можда и неким балтичким земљама. На улазак не могу да рачунају балканске земље, сем Хрватске, а неће бити мјеста ни за љубимче Украјину. Хибридни рат неће наудити Русији, јер је Путин у односу на своје противнике увијек корак испред. Глобалисти, креатори Новог свјетског поретка, поново су се прерачунали. Годинама САД припремају реализацију Новог свјетског поретка, који одавно промовишу Кисинџер и Бжежински, а јавно то чине од 2012. године изјавама да је у току стварање Новог свјетског поретка, само што то нико није озбиљно схватио. Глобализација је метод нове тираније. Распад Југославије је означио операционализацију наведених активности. Опкољавање Русије, одсијецање Кине од трговачких путева – задаци су за наредне двије деценије осим ако се остарјели идеолози не одлуче на ограничени нуклеарни удар. О чему се ради? Москва је упозната са развојем сценарија САД о изненадним масовним атомским ударима хиљадама ракета, које су већ дијелом допремљене у ЕУ. Те ракете домета до 2.000 километара у толиком броју нису ни биле потребне САД. Допремањем поменутих ракете ЕУ се нашла у двоструком проблему. Ако их употријеби против Русије, могла би бити уништена, а, ако рата не буде, када ракетама истекне рок трајања, мораће их ускладиштити. А радиће се о великом отпаду, јер је ријеч о 3.000 ракета. Ограничени нуклеарни удар могао би бити изведен и на Сјеверну Кореју. Оправдање за то је практично на столу, чак није ни потребно за то посебно припремати планету како би се избјегли снажни изливи мржње према САД, јер Сјеверна Кореја пријети атомским ударом на Сеул и САД. То би се могло представити као превентивни удар у циљу легитимне одбране због сурове и озбиљне пријетње Ким Јонг Уна, болесног човјека чије се реакције нису могле предвидјети. Зашто су се прерачунали САД и савезници када је у питању Путин? Прво, Путин јесте у проблемима, али још не у озбиљним, а мали су изгледи да ће у њих и доспјети. Вашингтон спекулише да Руси неће издржати трошкове које имају у Сирији, а процјењују их на 500 милиона долара, трошкове због кризе у Украјини, економска улагања на Криму, трошкове које прате активности на Балтику, Закавказју. Међутим, само наруџбе Кине за оружје руске производње износе 17 милијарди долара. Чак и Бугарска, чланица НАТО, купује нове верзије авиона МИГ 29. Друго, Путин је задао нови ударац. Ове године је купио скоро све злато са свјетског тржишта, и то количину од 100 тона. Шта ће још сазнати Вашингтон? Да Москва за своје потезе ником неће полагати рачуне, поготово што ће се придржавати свих важећих свјетских норми, што Русији даје легитимитет, а доноси и престиж. Извор: Фонд стратешке културе