У античко доба су биле популарне такозване “изопсефијске загонетке”, које су засноване на принципу да сваком слову грчког алфабета одговара одређена бројчана вредност: алфа је један, бета-два, јота-десет, ро-100, сигма-200 итд. Када се саберу вредности слова једног имена, добија се име особе које се крије иза тог броја. Тако су приликом ископавања у Ефесу откривени натписи са шифрованим изјавама љубави: “Волим ону чији је број 865”, “Онај који је воли је број 1995”.
Док је у оно време број особа које су долазиле у обзир био релативно ограничен, данас су научници у дешифровању бројева упућени на техничка помагала. У складу са упутствима историчара Ханса Тојбера, са Универзитета у Бечу, докторанткиња информатике Дијана Алтман развила је програм помоћу кога се могу израчунати бројчане вредности свих имена која су постојала на територији Мале Азије. Базу података ставио је на располагање аутор лексикона грчких личних имена.
“То нам је омогућило да за сваку ”бројчану шифру” направимо списак античких личних имена којима би одговарао одређени збир”, објашњава Тојбер.
Користећи овај програм, научници су покушали да реше древну библијску загонетку. У 13. глави Откровења Јовановог (“Апокалипса”) описује се “звер” (тхерион), коме је “змај” (сатана) дао велику моћ и чију слику сви људи морају да обожавају. У наставку се каже: “Овде је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери; јер је човеков број. А њен број је 666”.
На основу контекста би се могло закључити да је реч о неком римском цару. Чињеница је да су различити научници током векова приписивали број 666 римским владарима, а компјутерски програм који су направили Алтманова и Тојбер одвео их је до имена “Улпије”, презимена цара Марка Улпија Трајана, који је владао од 98. до 117. године нове ере.
Иако није познато да је Трајан систематски прогонио хришћане, он је ипак наредио да се хришћани који одбију да се жртвују паганским боговима казне смрћу. Осим тога, Тојбер тврди да постоје наговештаји који указују на то да је Откровење настало у Трајаново доба. Примера ради, у Писму хришћанској заједници у Пергаму (главе 2 и 13), тај град се два пута спомиње као “Сатанино седиште”. Управо у то време, око 110. године н.е. овде је подигнут велики храм посвећен цару, тзв. “Трајанеум”.
“Аутору ‘Апокалипсе’, кога треба разликовати од апостола Јована, ова грађевина је сигурно деловала богохулно”, наводи се у саопштењу научника.
У складу с тим, овај последњи део Новог завета вероватно је настао током последњих година владавине цара Трајана, што значи двадесет година касније него што се до сада претпостављало. Извор: derstandard.at, Блиц
