Тако ће бити до 18. априла, када се Фестивал затвара и проглашавају победници. На програму су најбоље представе из протекле године, за разлику од других фестивала које вреднују представе из једне сезоне. Идеја за ову манифестацију потекла је од Душана Ковачевића, са основним циљем да се сагледа где је српски театар данас, да је доста било зиме и да је време за - Пролеће. Фестивал финансира Град Шабац. Посебну тежину даје Уметники савет фестивала где су најзначајнији позоришни и културни посленици из Србије: академик Душан Ковачевић, глумци Мира Бањац и Војислав Брајовић, театролог Драгана Бошковић, редитељи Никита Миливојевић и Небојша Брадић и књижевник Светислав Басара. Први селектор новог фестивала је директор Шабачког позоришта Зоран Карајић.
Новина је и да стручни жири чине доказани глумци и редитељи из других земаља.
Жири "Позоришног пролећа" чине: Милена Зупанчић, драмска уметница из Љубљане, лауреат Стеријиног позорја, Емир Хаџихафизбеговић, директор Камерног театра 55 у Сарајеву, Благој Стефановски из Македоније, председник међународне асоцијације НЕТА која окупља театре из 27 земаља. Они ће доделити награде за најбољу представу, режију, најбољу мушку улогу „Љубиша Јовановић“, најбољу женску улогу и још три награде које по избору жирија могу бити додељене за драмски текст, сценографију, костимографију, музику, кореографију, сценски говор, епизодну улогу, дизајн светла, тона. Новинарски жири Вукица Стругар из „Вечерњих новости“, Борка Голубовић Требјешанин из „Политике“ и Татјана Њежић из „Блица“ доделиће награду „Залог за будућност“.
Отварајући "Позоришно пролеће" градоначелник Зеленовић је подсетио да је Шабац одувек био светионик културе. - Далеке 1832. године одиграна је у општини Шабац, у Мачванском округу, прва позоришна представа у селу Накучани. Само осам година касније, 1840. године, Шабац је имао прво театрално представљање. Године 1906. основано је професионално Шабачко позориште. Када су се у Србији гасила светла културе, Шабац је увек био светионик културе!
Шабац је наш град који је све дао српској култури. Дали смо највећег историчара Стојана Новаковића, најраздраганијег мотриоца села Јанка Веселиновића, најумнијега познаваоца српског карактера Лазу Лазаревића, највећег зналца балканског човека Цвијића, највећег мислиоца, и то у виду богоданог стручњака за простране и обимне човечанске дијагнозе, Божу Кнежевића. Још тада, као и данас напредак нашег Шапца стварили су сами Шапчани. Није дошао нико са стране да нам донесе Европу као што је то урадио рођени Шапчанин Станислав Винавер. У име свих славних Шапчана и у име свих нас који живимо и радимо за Шабац имамо обавезу да наш успех расејемо по целој Србији, поручио је градоначелник Шапца Небојша Зеленовић.
Глумица Милена Зупанчић истакла је да је радосна што је поново у Шапцу, из кога су потекли бројни великани југословенског глумишта.
- Фестивал није спортско такмичење, то је, пре свега, празник за глумце и публику. Позориште не мења свет, али сам убеђена да оно чине људе толерантнијим, а без етички осетљивог и достојанственог појединца не може бити ни квалитетног друштва", рекла је она и додала да чињеница да је Шабац ове године за културу издвојио седам одсто градског буџета звучи импресивно.
Представе на Великој сцени почињу у 20 сати, док су представе на Малој сцени од 23 сата.
Свако вече око 22 сата, у галерији „Владислав Лалицки“, организују се разговори о представама, којима присуствују и грађани Шапца. Извор: Правда
