Завршено је 14. Универзитетско првенство света у шаху у Абу Дабију. Наша репрезентација је у све три категорије (мушкарци, жене и екипно) поделила четврто место! Тешко је описати какво је било расположење првих сат-два након завршетка партија. Срећом, добро расположење се брзо вратило али повремено излети понека „домаћа конструкција“ када се неком врати у сећање расплет партија последњег кола.
Марко Нензић је поделио 4-6. место и по додатним критеријумима био пети. Јована Ерић је на деоби 4-7. места, а по додатним критеријумима шест. Екипно смо опет на деоби 4-6. места али на крају шести.
Како је изгледао данашњи дан у Абу Дабију. Да подсетим, нама требају три добра резлтата од четворо такмичара за појединачну медаљу у мушкој и можда бронзу за екипу. У том обрачуну су Ненезић и Ерић обавезни, а један резултат од Рогановића и Жарковић. Припреме (све врсте) су обављене на време и све је било спремно за борбу за медаље. Првих два-три сата игре ништа се није мењало. Све се одвијало по плану. Марко је храбро напао Габузјана, жртвовао фигуру за три пешака и имао иницијативу. Компјутерске анализе давале су благу предност белом. Јована Ерић је већ имала једног пешака више против Клаудије Кулон и све конце је држала у својим рукама. Мила Жарковић такође материјално боља. Код осталих се нормално игра, без неких већих предности. У тим тренуцима Габузјан понавља потезе и задовољан је ремијем. Међутим, Марко Ненезић је сматрао да може да игра на победу и наставља партију. У том тренутку „кола“ полако крећу у нежељеном смеру. Док је доносио ту одлуку потрошио је доста времена и запао у цајтнот. Ни то није тако страшно јер је имао више прилика да партију преведе у реми. Ту се показало колико је време било битно у овој партији. Све те прилике су необјашњиво нестајале једна за другом и пораз је био неминован. Како се на крају испоставило, са тим ремијем био делио треће и четврто место са велемајстором Панкратовим из Русије али би због лошијег Бухолца био четврти. Јована Ерић је сигурно привела партију крају и забележила победу против сада већ бивше универзитетске светске шампионке. Рогановић и Миладиновић ремизирају, Станковић губи. Остала је још Мила Жарковић да игра. Позиција на табли је таква да Мила има пешака више али мора да буде опрезна и да игра прецизно да би добила партију. У том тренутку нам победа доноси чисто четврто место, са пола поена више од Кине и Пољске. На читавом турниру преостале су само две партије. На табли настаје дамска завршница са пешаком више за Милу. Положај белог (Милиног) краља је првише отворен и црна дама немилосрдно даје шахове. Након више понављања склопљен је реми.
За екипни пласман у овом колу освојен је 1,5 поен, довољно само за деобу 4-6. места. Овде се бодују поени Ненезића 6, Ерић 6 и Жарковић 5. Укупно 17. Проглашење победника је организовано у летњој башти хотела, поред прелепог базена. Нама се прикључио први човек Амбасаде Србије у Уједињеним Арапским Емиратима, господин Милош Перишић. Остали наши пријатељи из УАЕ због пословних обавеза су били спречени да дођу на затварање али г. Перишић је пренео њихове поздраве и честитке на постигнутим резултатима. Нашим играчима се не може ништа замерити. Били су шаховски борбени, фини и културни како и доликује универзитетској репрезентацији. Представљали су Србију у најбољем светлу. Верујем да ће им свима, без обзира на резултат, ово такмичење остати у лепом сећању. Детаљнију стручну анализу очекујемо у наредном периоду од интернационалног мајстора Јована Тодоровића, тренера наше универзитетске репрезентације.
Извор: Правда
