Гунтхер Крисбаум из немачке Хршћанско-демократске уније, заступник у Бундестагу који води Одбор за европске послове, изјавио је да хрватска блокада отварања преговарачких поглавља Србије са ЕУ није добро средство решавања проблема.
Хрватска тражи бољу сарадњу Србије с Хашким трибуналом, загарантована места у парламенту за хрватску мањину те да Србија укине универзалну надлежност за ратне злочине на простору бивше Југославије.
"Немам разумевања за захтеве из Хрватске јер се ради о билатералним темама за које очекујемо да се реше у за то предвиђеним модулима и судовима. За то и имамо међународне судове. Али немам разумевања за то што су блокирана поглавља 23 и 24", рекао је Крисбаум у разговору за Дојче Веле.
Он каже да за постоје механизми за решења па и онда када државе воде дискусије или свађе. У таквим случајевима је, каже, нормално очекивати да државе које су у питању реше проблеме између себе, а не да Европска унија буде злоупотребљена у те сврхе, тј. да властито чланство у ЕУ-у буде шака за провођење билатералних захтева који постоје дуже време.
Утицали смо на Словенију да одустане од блокаде
"Подсећам да је Хрватска била у сличној ситуацији у односу на Словенију када је споран био ток границе у Пиранском заливу. И тада смо утицали на Словенију да одустане од блокаде", рекао је Крисбаум.
На питање постоји ли због свега тога већ притисак на службени Загреб, Крисбаум каже да постоји одговарајући формат Европског већа у којем ће ово питање свакако бити тематизовано.
"Надам се да ће Хрватска попустити. Тамо би требало да се сете како је њима помогнуто када су били у сличној ситуацији и да је Хрватска обећала европским партнерима да неће стварати такве блокаде. А то је, видимо, ипак урадила".
Што се тиче захтева у вези права хрватске мањине, Крисбаум каже да захтеви Хрватске немају ништа с Европском унијом, односно да имају само у оној мјери да се у ЕУ-у морају штитити права мањина.
"Али нигде није записано да се то мора догодити кроз чланство мањина у парламенту. Мањине су на сасвим различите начине представљене у европским парламентима".
Крисбаум је споменуо пример Немачке где представници мањина могу ући у парламент преко етаблираних и нових странака. На многим изборним листама су представници мањина јер свака странка има велики интерес да се побрине за тако нешто и придобије нове присташе.
Закључује да је немачки пут другачији, али да се ни на који начин не коси с европским правилима, па је у том смислу самостална одлука Србије како ће на овом пољу поступати.
Нема бонуса ни попуста према Србији
"И Хрватској треба ЕУ и требају јој партнери из ЕУ-а, и Хрватска ће имати циљеве које жели остварити. Иначе ће Хрватска брзо увидети да се ни њеним идејама и пројектима неће излазити у сусрет. Јер у Европској унији важи правило да се узима и даје".
На питање о владавини права и људским правима, која се тематизују у поглављима 23 и 24 и с тим повезаним расправама у Србији о угроженој слободи медија, Крисбаум каже да су предајом акцијских планова остварени предуслови за отварање поглавља 23 и 24.
"Али ми и желимо да се та поглавља отворе како бисмо могли подузети даљње позитивне развоје на подручју правне државе. Наравно, у Србији остаје много посла. Ту се ради о ефикасности правосуђа и, уопште, јавне управе, стварању правне сигурности која је важна за немачке и друге стране инвеститоре, али се ради и о борби против корупције. Зато је важно да отворимо ова поглавља", рекао је између осталог.
На спекулације да српски премијер Александар Вучић ужива велику подршку у Бриселу и Берлину, у Немачкој чак и неку врсту бонуса због кооперативнијег понашања према Косову од ранијих влада и у складу с очекивањима ЕУ, Крисбаум је закључио да "нема бонуса нити попуста".
Извор: Ал Џазира
