Правда

Пише: Гилберт Доктроу Милиони питања и мишљења пристигли су пре почетка обраћања. Оператери су известили да је било на десетине хиљада покушаја да се ступи у директни контакт са председником за време његовог говора. Програм је трајао нешто дуже од три сата, док је пре годину дана трајао дуже од четири. Али разлика између тадашњег и садашњег програма много је важнија од простог поређења количине и обима питања или времена које је председник провео у обраћању нацији. Цела сценографија била је много боље организована и технички импресивнија. Путин је одскоро с времена на време почео да користи телепромптере како би постигао бољи ефекат, а овај пут су и формат и обрада питања били усклађенији него претходних година. Кад кажем усклађени, мислим пре свега на то да није било изненађења. Публика у аудиторијуму је била боље обучена и пристојнија него претходних година, а није било ни злих језика попут Ксеније Собчак, која је пре пар година злоупотребила своју позивницу да изрази протест против Путиновог режима. Једна препознатљива опозициона фигура којој је предат микрофон, шеф радија Ехо Москва, био је уздржан, па је своје критичко питање поставио у прилично увијеној форми: осврнуо се на то што чеченски лидер Рамзан Кадиров опоцизионаре етикетира као издајнике. Потом је климајући главом исказао сагласност са Путином, који га је дипломатски подсетио одакле Кадиров долази и какав му је био животни пут и позвао да се његовим вербалним испадима не придаје превише пажње. Пристојна публика, која се показала у добром светлу, овај пут није држала пароле и носила упадљиве капе са циљем да председнику привуку пажњу истицањем региона из којих су допутовали. Уместо тога, телевизијске екипе су дислоциране у Томск, на место изградње кримског Керчанског моста, у Сахалин, и на још једно или два удаљена места. Провинцијалци су били пажљиво пробрани и држали су се пословних питања, уместо досадашњих традиционалних позива председнику да их посети на неком заједничком ручку. Путин је био приметно опуштен иако је, као и увек, био изузетно добро припремљен у вези са статистикама – које је знао напамет – способан да одговори на свако питање везано за било који аспект владине политике, економских прогноза или међународне политичке ситуације. Поред тога, његов смисао за хумор и забавно баратање руским народним изрекама оживели су потенцијално досадну сесију. Изванредан пример тога је његов одговор на питање деветогодишњег детета да ли су и њега терали да једе кашу као дете и да ли му се током времена променио став о њој. Објаснио је да као дечак никад није био примораван да ради било шта што није желео, да је одувек волео кашу и да је баш њу и доручковао тог дана. Потом је завршио одговор напоменом да се његово мишљење о каши променило током година, али набоље: „Чим кренеш да стариш и почну да ти испадају зуби, каша ти се све више свиђа“. Једнако хладнокрвно Путин је одговорио и на питање о виолончелисти Сергеју Ролдугину, његовом пријатељу чије име се појавило у западним медијима приликом извештаја о Русима који имају оф-шор рачуне у Панами. Протекле недеље Путин је директно бранио Ролдугина од злонамерних инсинуација страних критичара Русије. Руска државна телевизија је у својој редовној недељној емисији Вести недеље емитовала интервју са Ролдугином, где су објашњени стварни мотиви његових „пословних активности“ у оф-шор фирмама или ван њих – финансирање куповине ретких примерака виолина из XVII и XVIII века, виолончела и других инструмената у иностранству, како би омогућио младим руским виртуозима да их користе. Путин је у нешто блажем тону поново подсетио на наводе новинара о скорашњем Ролдугиновом појављивању на концерту и написе да је маестро свирао на неком „коришћеном“ старом инструменту, описаном речима из којих би се могло закључити да је купљен на бувљаку. Највећи број питања односио се на домаће проблеме попут општих животних трошкова, посебно раста цена прехрамбених производа, који се интезивирао откад је уведен руски ембарго као одговор на западне санкције. Друге типичне теме биле су недостатак јефтиних руских генеричких лекова у апотекама, проблем са управницима стамбених јединица и растућим месечним издацима, који су далеко надмашили породичне приходе. По питању економије Путин је изразио опрезни оптимизам, предвиђајући мали пад од 0,3 одсто ове и повратак раста од почетка 2017. године. Баш то је "Фајненшел тајмс" истакао у свом наслову приликом извештаја о Путиновим питањима и одговорима, што, додуше, можда и јесте правилан избор. Исто тако би вредело истаћи и Путинове гаранције руском млекару, забринутом због тога како ће отплатити позајмице – које је узео да би проширио производњу – уколико санкције, а тиме и руске контрасанкције, буду укинуте, као што захтева СТО. Путин му је одговорио: „Немојте да бринете, мислим да санкције неће бити укинуте тако брзо“. Међународне теме добиле су врло мало простора, а на оних неколико контроверзних питања која су постављена председник је одговорио вешто и дипломатски. У потпуности је избегао захтев да одговори који амерички председнички кандидат, Клинтонова или Трамп, представља мању претњу за Русију. Уместо тога Путин је изабрао да истакне позитивне стране међусобних односа и да понови да је Русија спремна да са свима равноправно сарађује на принципу обостраног поштовања. Нагласио је да по неким питањима Русија и САД чак и данас конструктивно сарађују, посебно на спречавању пролиферације (нуклеарног оружја; прим. прев.) и иранском нуклеарном питању. Иако је овогодишња сесија била прикладнија него претходне, карактеристична природа самог догађаја, која је била доминантна у претходним издањима и коју западњаци тешко могу да разумеју, била је пристутна и овог пута. То се пре свега односи на молбе грађана Цару да обузда локалне моћнике, без обзира да ли се ради о корумпираним регионалним званичницима или криминалним шефовима компанија. Тако смо од једног аутоиндустријског радника са Урала чули да он и његове колеге примају надокнаде са закашњењем од три месеца, и то не целе износе, него само један део. Други је питао да ли ће гувернеру Сибирског региона, који је сада под криминалном истрагом, бити изречена казна какву због лоповлука заслужује. На самом почетку се путем видео-везе јавила и једна дама из Омска која је нагласила да говори у име великог броја људи који су писали и звали да се пожале због запрепашћујућих рупа које су се појавиле на путевима пошто се снег отопио. Ако постоји нека тема која је вековима присутна у Русији, онда су то дефинитивно путеви. Владимира Путина у западним медијима често називају модерним Царом, што би требало да представља пежоративну етикету ауторитативном лидеру. Будући да овакве сесије доприносе традицији руских молби и пријава владару, морамо да се запитамо како се Путин, изабрани председник Русије и шеф државе, понаша у таквим ситуацијама. У изванредној књизи названој "Крај царистичке Русије", широко уважени британски историчар Доминик Ливен примећује да је готово немогуће за било којег човека да испуни очекивања која руски народ има од свог цара. Ово је рекао у одбрани Николаја II, коме је историја веома окрутно пресудила. У том контексту, напоменуо бих да, ако Путина посматрамо као цара, његово издање у одговорима на питања народа, баш као и испуњавање свакодневних дужности, заслужују највишу оцену за интелигенцију, марљивост, уздржаност, способност рада са људима и друго. Цар оваквог квалитета рађа се једном у 300 година. Извор: standard.rs/Russia Insider