Правда

Пише: Јевгениј Басињин Да ли српски властодржци заиста верују да је званична Москве слепа, па да не види да Србију од уласка у НАТО пакт дели још само смоквин лист формалног пуноправног чланства. Све друго, доктрина, стратегија, морал, обука, организација и кадровска политика Војске Србије утемељени су на НАТО стандардима и искреирани у НАТО централи за Европу. Са СОФА споразумом Србија се претворила у НАТО базу на геополитичком луку Јадран-Балтик.

Да ли српски властодржци верују да је званична Москва глува, па да не чује изјаве вучићеваца (тако су некад називани следбеници првог српског демагога Томе Вучића Перишића, што због одсуства било какве конзистентне идеологије приличи као право име СНС-у), каква је она садашњег и будућег посланика Драгана Шормаза и члана делегације Србије у Парламентарној скупштини НАТО, да је „ситуација каква је у Украјини била слична и са балтичким државама, да нису у НАТО савезу”, те да је „негативан однос грађана Србије према НАТО пакту изазван пропагандом Русије”. На оваквој изјави једног вучићевца, позавидели би сви укронацисти.

Да ли српски властодржци верују да је званична Москва слепа, па да не види када овај вучићевац, у име шефа и олигархијске групе, говори по српским факултетима, од Београда, преко Ниша, до Крагујевца, на скуповима у организацији евроатланске НВО Институт за европске послове, који популаришу учлањење Србије у НАТО пакт. Један вучићевац, заједно са наводним политичким противницима, Жарком Кораћем и Драган Шутановац. Слушајући изјаве ове тројице, садашњи београдски режим личи на митолошко биће, налик Кентауру или Минотауру, са главом Вучића, горњим екстремитетима Шутановца и доњим екстремитетима Кораћа. Такво политичко чудовиште могао је да искреира само монструозни евро-натовски ум.

Наравно, званична Москва види све то, и више од тога. Јер, она истовремено није слепа да не види сусрет у Инстанбулу, на маргинама самита Организације исламске сарадње председника Азербејџана, Алијева, са Рифатом Чубаровим и Мустафом Џемилевим. Кримским Татарима који су формирали батаљон самоубица за борбу против Русије и за које су руски органи расписали међународне потернице. И поред тога, званична Русија, у име мира и стабилности у Закавказју одржава коректне односе са Бауком, што потврђује и недавна посета министра Лаврова.

Ако због геополитичких интреса, Русија има стрпљења за иноверни и инородни званични Баку, колико тек стрпљења има за истоверни и истородни Београд. Степен стрпљења према Београду, мери се не само земаљском мером руских геополитичких интереса, већ и вечном мером љубави према братском српском народу, запечаћеном крвљу светог цара мученика и његове породице, страдалог (1914-17) за Русију и Србију истовремено!

Занети у ситно лукавство оријенталне дипломатије, Србијини властодржци заборављају да изјаве, налик оној К. Косачова, нису одраз необавештености и слабости званичне Москве, већ израз империјалног стрпљења, промишљања и глобалне и националне одговорности. Када то стрпљење исцури настаје понор, у који ће српски властодржци са ликом Минотаура повући не само себе, већ, нажалост, и српски народ. У понор их неће повући Москва, већ како то потврђују догађаји у Македонији, евро-натовско чудовиште и њихово уцењено властољубље. До тада је званичном Београду испружена рука руске подршке да се коначно уздигне и пронађе себе.

Древна арабљанска изрека каже да не треба пљувати у руку која даје милост или у овом случају помоћ спасавању из окупације! Извор: Фонд стратешке културе