„Култура у својој просветитељској мисији не сме да буде препуштена комерцијализацији и суровој стихији тржишта. У области духовности и хуманистичке културе нема места трговини и пијаци. Нужно је програмско повезивање образовања, науке и културе, као неодвојивих делова хуманог развоја личности и јавног живота. Култура мора бити приоритетна брига државе и не сме се догодити да неки маргинални пројекти добију више новца, него установе културе од националног значаја“, стоји у Изборном програму Покрајинске организације Социјалистичке партије Србије у Војводини. - Једно друштво, држава, људи у њој, опстају само уколико се не заборавља своје културно наслеђе и уколико учинимо све да се култура и даље развија. Духовност је особеност, по томе нас и други мере, заинтересујемо их културном понудом или остајемо невидљиви. Зато морамо да спречимо разградњу културног система и да кроз нове организационе, програмске и просторне потенцијале ревитализујемо културу и оно што је кроз време немара изгубљено. Култура је фудаментални аспект људског бића и простор за самореализацију личности, за обележавање свега корисног у преображају човека и његовог света. Управо обрасци културе утичу на слободно време, породични живот, мишљење, осећање, искуство, животни стил, модусе вредновања и веровања, идентитет, симболичка значења, укус, потрошњу - каже за Правду Радован Јокић.
Да ли без економског развоја можемо говорити о процвату у области културе?
Јасно је да привредни развој, бољи животни стандард људи представља основу за духовну надградњу. Због сталне изложености културних токова нестабилним и променљивим политичким приликама, због сталне маргинализације елементарних вредности, култура је данас на рубу пропасти и заборавља се да је она важан чинилац друштвеног прогреса. Дугогодишња негативна селекција учинила је простор културног стваралаштва непродуктивним, некреативним и испуњеним импровизацијом, што је за културу разорније од економске кризе и пада стандарда. Слободно можемо рећи да смо сведоци константне стагнације и одсуства развоја у коме механизми управљања спутавају и омаловажавају аутентичну идеју културе. Који су разлози лошег стања у области културе и уметничког стваралаштва?
Негативна селекција и непоштовање утврђених критеријума у систему јавног финансирања и субвенционисања, низак ниво савремене уметничке продукције, разједињеност културне сцене и фаворизовање трансмитерске-преузимачке културе. Власти мора да одбаце мишљење да су они ти који обезбеђују и пружају културу. Њихов је посао и на покрајинском и на локалном – општинском и градском нивоу, да људима омогуће да буду део тога, да повећају могућности за надоградњу, да унапреде њихову способност да уче из прошлих и садашњих култура, али и да им пружи инструменте да стварају културу садашњости и будућности. Како до бољег стања у култури?
Важно је преиспитати све што има негативан утицај , али и очувати усвојене вредности и успешне моделе, обезбедити култури значајније место у локалним политикама. За то су потребни компетентни људи на местима на којима се одлучује и управља културом. Једноставније речено планирање значи стабилност, отвореност значи ефикасност, компетентност доноси квалитет, доступност обезбеђуе интеграције и шире учешће грађана, поузданост осигурава континуитет, а креативност јесте идентитет. Извор: Правда
