„Здравље је јавно, а не само приватно, лично добро. Квалитетније лечење, дијагноза и терапија доступна свим грађанима и лекар у сваком селу, наш је задатак. Минимум здравствених услуга и здравственог осигурања мора да има сваки грађанин, на принципима солидарности, једнакости и универзалности. Бољом организацијом постојеће мреже здравствених установа и коришћењем надлежности локалних самоуправа омогућити да лекар и лечење буде доступно свима, да се смање, а привредним развојем и одвајањем више средстава, и потпуно укину листе чекања на здравствене прегледе и операције. Мора се обезбедити више специјализација за младе лекаре, јер досадашњи одлазе у пензију и долазимо у ситуацију да неких специјалиста уопште нећемо имати. Лекар опште праксе сада ради „на норму“ (дневно мора да прегледа 60 и више пацијената, да се током прегледа бави администрацијом), што доводи у питање његов пре свега хуман однос према сваком пацијенту. За социјално угрожене категорије и грађане слабијег материјалног стања, мора да се обезбеде средства за лечење. Боље плате за здравствене раднике, али и мере које ће спречити угрожавање њихове безбедности, уз могућност стручног усавршавања и стицања нових знања, задржаће их и смањити одлазак у иностранство“ стоји у Изборном програму ПО СПС у Војводини.
У Новом Саду, граду од близу 400 хиљада становника, не постоји општа болница. О томе се дуго прича, последњих неколико година интензивно, али резултата још увек нема.
Кад немамо општу болницу, а то је такозвани секундарни ниво здравствене заштите, оптерећени су домови здравља, као и Клинички центар Војводине и институти у Сремској Каменици којима припада лечење најозбиљнијих обољења грађана читаве Војводине. То ствара велике гужве и листе чекања којима су сви незадовољни – и пацијенти и лекари. Општа болница би значајно ублажила, ако не и сасвим отклонила ове тешкоће. Зато је Новом Саду потребна општа болница одмах.
Социјалистичка партија Србије тежи друштву социјалне правде, слободи, једнакости и равноправности, а то значи и хуманом односу према човеку, посебно према тешко болесном човеку. Како се то може постићи?
И Новом Саду, али и у другим градовима у Војводини потребне су установе за најтеже болеснике. Када више не постоји ниједна могућност да се здравствено стање поправи, када се живот гаси, потребно је људима обезбедити достојанствен крај, а њиховим породицама олакшање и подршку да се суоче са неизбежним. За то су потребне посебне установе са добро обученим тимовима и здравственим кадровима. На тај начин постајемо хумано друштво.
Још један проблем са којим се суочава Нови Сад, али и читава Војводина јесте демографски старо становништво. Према подацима, становници Новог Сада три пута су старији од граничних вредности. Решење је формирање Градског завода за геронтологију који Београд има скоро 30 година. Он би пружао ванинституционалну квалитетну здравствену заштиту старих, уз примену савремених европских и светских искустава, пружао кућну негу и лечење и тиме би живот овог дела грађана био много лакши и квалитетнији.
На жалост све више становника у Србији, оних млађих и средњих година, што подразумева да су у радно активном животном добу, болује од хорничних болести карактеритистичних за наше поднебље. То су болести срца и крвних судова, повишен крвни притисак, дијабетес. Да ли за њих имате неки добар предлог?
Све што сте поменули је тачно. Ради се о обољењима која се у приличној мери могу адекватном и редовном терапијом, узимањем лекова, држати под контролом, а те особе могу да обављају своје свакодневне активности. За њих би прави спас био електронски рецепт. Статистике кажу да сваки четврти пацијент посети изабраног лекара, само да би продужио терапију и добио нову дозу лекова. Да имамо е-рецепт, они би све завршили у апотеци. Гужве би се смањиле, а лекари би пацијентима могли да посвете више пажње, да уоче на време одређене симптоме болести и правовремено реагују. За увођење е-рецепата имамо сву потребну инфраструктуру.
Суштина свих наших предлога је да лекар буде што ближи грађанима, зато није случајно да се залажемо за то да свако село има лекара, а свако веће место добро опремљен дом здравља. Мора се водити рачуна и о младим лекарима, тако би за њих било посла, а држава мора наћи начин и да добијемо младе лекаре специјалисте, јер ако се тиме не позабавимо, неких специјалности ускоро уопште неће бити. Ако је боље старима, ако сваки човек има здравствено осигурање и лечење, само је тада свима боље. Само на тај начин је Војводина свима боља. Извор: Правда
