"Нећемо бити члан неке уније која би нам то тражила, а захвалан сам свим државама које нису признале независност Косова и Метохије, међу којима је и наша драга Грчка", рекао је Николић за крфску ТВ.

Он је на питање новинарке да ли му се свиђа та Европа чији Србија хоће да будете члан, узвратио контрапитањем "Да ли се вама свиђа Европа чији сте члан" и напоменуо да бољу Европу немамо.

"А окружени смо Европском унијом, желимо да уредимо државу на начин на који су уређене државе ЕУ. Тешко да ће ЕУ пронаћи консензус међу свим чланицама око нашег уласка, али ми преговарамо", рекао је председник.

Осврћући се на велике проблеме које Грчка има у мигрантској кризи, Николић је рекао да Грци морају да инсистирају на том питању, део су ЕУ и подвукао да избеглице нису само грчки проблем, који не може само и Турска да решава.

"Зато вам ја желим да што пре постигнете договор са свима и да се ова агонија заустави", рекао је председник Србије и навео да је два пута учествовао на разговорима у Бриселу на којима није био позван представник Грчке и истакао да чак није добио одговор зашто нема њених представника.

Према његовим речима, Србија не може много тога, када су остали затворили границе за економске мигранте, затворила их је и Србија, али подвлачи да је остао непријатан однос ЕУ према Грчкој.

Он каже да Грчка и Србија нису узрок те кризе, али да трпе последице. 

"Европа, чији сте ви члан, а ми желимо да будемо, прокламовала је принцип да слобода кретања, избор запослења, избор државе у којој ћете да живите, а посебно збрињавање људи који због различитих врста непријатности у својим земљама своју земљу напуштају", рекао је српски председник. 

Он је истакао да је, када је постало јасно да се у Европи јавља себичност и да су многи политичари који су поштовали европска правила угрожени падом популарности, Европа одлучила да другачије решава избеглички проблем.

Говорећи о посети Крфу, председник је рекао да је та посета обележавање једног јубилеја у историји српског народа, који никада не може да буде заобиђен и заборављен.

"То је 100 година од искрцавања српске војске на Крфу и тешко ћете у Србији наћи грађанина који свој живот на земљи не дугује томе што је неки његов предак спасао свој живот тако што се искрцао на Крф, нахранио, излечио, опремио и уз тешке борбе поново вратио у Србију", нагласио је Николић.

Рекао је и да је то његов трећи долазак на Крф и истакао да ће долазити док год буде могао, без обзира на то да ли је на функцији или не.

"Мислим да свако, ко барем у причама својих предака, има неког претка који је, или овде изгубио живот, или се одавде вратио у Србију, да дугује Србији и својим прецима да бар једном у животу буде на Крфу и долазак на Крф је још једна прилика да захвалимо Грцима за све што су учинили за нас", рекао је Николић.

Српски председник каже да треба и Срби и Грци да се подсете на пријатељство створено у крви, а које "више никада не мора да буде обновљено у крви" и које мора да траје вечито.

"Овде су поносно учествовале друге земље савезнице у Великом рату, поносан сам што смо део те дивне историје, пробијања Солунског фронта и решавања судбине Првог светског рата која је почела одавде", закључио је председник Србије.

Председник Србије Томислав Николић проглашен је синоћ за почасног грађанина Крфа и уручена му је Златна медаља Крфског достојанства, а примајући награду, Николић је истакао да је Крф, у свести нашег народа, симбол тројства са којим се рађамо и умиремо - страдања, спаса и наде.

Председник је, на свечаности у палати Светих Ђорђа и Михајла, рекао да Повељу почасног грађанина Крфа прихвата са захвалношћу у име свих грађана Србије.

"У име потомака мученика и јунака, наших предака које сте примили као што се у кућу прима пријатељ, род, брат. Хвала вам, драги Крфљани, на части коју сте указали мојим сународницима. Ова повеља је порука пријатељства међу нама које се читав век преноси са једне на другу генерацију и постаје временом све снажније", рекао је Николић.

За Србе је долазак на Крф и велики час историје, рекао је Николић и нагласио да је то најблиставији део породичног наслеђа који се овде, на острву које је симбол туге и спаса, преноси са оца на сина, са мајке на кћер. 

"Урезано у наше биће, име острва Крф изговара се са највећим поштовањем и љубављу. Са захвалношћу", рекао је Николић.

Он је приметио да је Србин на Крфу певао о чежњи и љубави, играо коло, окретао славски колач. 

"Једно је преживети, сасвим друго живети. Снага у Србина је не само да најстрашнију голготу преживи, већ да живи! Крф је, у свести нашег народа, симбол тројства са којим се рађамо и умиремо: страдања, спаса и наде. Страдали смо на Крфу, јер смо на њему оставили 28 војничких гробаља, јер су острво Видо и Плава гробница вечити дом десетини хиљада српских војника", рекао је председник Републике.

Градоначелник Крфа Костас Николозас, уручујући српском председнику Златну медаљу Крфског достојанства, рекао је да је Градско веће, због континуираних и нераздвојивих стогодишњих братских и пријатељских односа, заједничких борби и жртвовања које су оба народа оставила у завет новим генерацијама, дало налог да га прогласи Почасним грађанином Крфа.

Такође, то је и због могућности напретка сваке врсте сарадње за добробит наша два народа, додао је Николозас.

"Српски и крфски народи су се сусрели и ојачали своје односе током тешких околности Првог светског рата. Тада када је наше острво постало уточиште за владу и војску Србије и истовремено историјска референтна тачка, јер је на овом месту написана важна страна ваше политичке историје", рекао је Николозас.

Градоначленик Крфа је нагласио да су се странице историје која спаја Србе и Грке почеле да пишу од раног византијског периода и то се наставља до данас, као и да смо од тада развили друштвене и економске односе, а касније делили заједницку судбину унутар Отоманског царства. 

"Грци су учествовали у српским устанцима против Отомана и Срби су учествовали у устаничкој и ослободилачкој борби Грка. Наш заједнички живот је створио интеракције у језику, музици, игри, народним песмама, легендама. У ратовима 20-ог века нашли смо се на истој страни и борили смо се за исте идеале", рекао је Николозас.

"Наша земља чува ваше мртве и наше место носи ожиљке нашег заједничкој историјског памћења, а на несебичној понуди Крфљана и на беспрекорном понашању српских избеглица изграђене су јаке везе пријатељства и сарадње које се већ читав век непрекидно одржавају", казао је он.

"Поносни смо што смо део ваше историје. Поносни смо што су наши преци у она тешка времена пружили подршку вашем народу. Налазимо се данас овде да би наставили и ојачали наше односе, који су успостављени на веома болној историјској прекретници", рекао је Николозас. 

Амбасадорка француске у Србији Кристин Моро рекла је да јој је част да буде на челу велике војне и цивилне делегације и да представља своју земљу на веома дирљивим церемонијама којима су током дана присуствовали и да јој је министар одбране француске, Жан Ив Ле Дриан, поверио поруку упућену српском председнику.

"Иако нисам могао да присуствујем обележавању на Крфу, желео бих, овог 18. априла, посредством Амбасадора француске у Србији, да се поклоним успомени и храбрости српских војника који су, током целог Првог светског рата, и поред изузетних искушења која су коштала живота многе од њих, као и многе цивиле, истрајали како би Србија у потпуности, одано и часно испунила своје обавезе према савезницима", прочитала је Моро. 

"Француска је срећна што је могла да има одлучујућу улогу у томе да српска војска нађе упориште на Крфу, пре него што крене у борбу на Солунски фронт под врховном командом генерала Сараја", рекла је Моро.

Амбасадорка је навела да је, након што је извршила неопходне припреме за прихват српских војника на Крфу, француска, кроз мисију генерала Пиарона де Мондезира, бринула о медицинској нези и снабдевању српског контингента, као што је доставила и опрему и наоружање који су били потребни да српска војска поново стане на ноге. 

"Дан 18. април означава почетак распоређивања српских трупа према Солуну, где су активно учествовале у офанзивама источне војске све до поновног заузимања земље 1918. године. У тим дејствима створено је изузетно чврсто братство по оружју које је ујединило наше војнике и више од тога, ујединило је за време Великог рата наша два народа", рекла је Моро.

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин рекао је да му је велика част да буде на овом свечаном догађају и да Русија Србију 1914. у том тешком тренутку, није оставила, те је помагала, како армијом, тако и муницијом, у постизању витално важног и несебичног циља- ослобођења отаџбине од освајача.

"Било је немогуће остати по страни и једноставно заборавити на осећање дужности и правде, што није у правилима Руса и Срба. Величанствен споменик последњем руском императору у Београду, постављен на годишњицу почетка Првог светског рата, сведочи о захвалности српског народа и очувању историјске истине. Високо то ценимо", рекао је Чепурин.

Он је додао да је Русија и вршила притисак на савезнике који су поседовали транспорт, неопходан за евакуацију српских војника и цивила.

Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф истакао је да му је част што може да учествује у обележавању стогодишњице од искрцавања српске војске на Крфу и да је у том изузетно драматичном периоду српске историје, наше државе повезивало савезништво и најближе партнерство. 

"Трагичну судбину српске војске и државе су поделили и неки моји сународници, мање или више познати чланови Британске поморске мисије, Болнице шкотских жена, или других медицинских мисија које су биле активне у Србији. Жене попут капетана флоре Сендс или Мејбл Клер Стобарт, која је своје утиске о повлачењу преко албанских планина описала у књизи и на тај начин патњу Србије приближила британском јавном мњењу", рекао је Киф.

Он је додао да му је посебно задовољство што је Британски одбор за обележавање Првог светског рата био у прилици да подржи припрему документарног филма Слађане Зарић “Срби на Крфу” и да је данас прилика да се присетимо ових важних личности и да на заједничким вредностима градимо стабилнију и просперитетнију будућност.

На свечаности говорила је и Ана Мариа де Кароли из Канцеларије италијанске владе за обележавање јубилеја од јавног значаја, свирала је крфска филхармонија, Квартет из Србије извео је "Пукни зоро", песму коју је, пред битку на Кајмакчалану испевао непознати српски редов, а војска прихватила.

Глумац Александар Лазић говорио је сетне стихове песме којима се младић Србин опраштао од девојке Гркиње, одлазећи с Крфа у бој, а Горгос Даларас отпевао је "Ми му тхимонис матиа му", док је на завршетку свечаности "Тамо далеко" извела Крфска филхармонија.

Свечаности у Перистилу историјске палате Светих Михаила и Георгија присуствовали су министри Александар Вулин, Зоран Ђорђевић, Иван Тасовац, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, као и велики број дипломата, грчких политичких, војних, културних, верских личности.

Извор: Танјуг