Министарство спољних и европских послова Хрватске послало је државама чланицама ЕУ документ са детаљним образложењем три захтева које званични Загреб жели да претвори у мере Уније према Србији у оквиру отварања поглавља 23, пише загребачки Вечерњи лист.
Позивајући се на свој извор из ЕУ, Вечерњи пише да ти аргументи нису уверили још ниједну од 27 земаља да стане на страну Хрватске. Незванично лист сазнаје да је и председница Колинда Грабар-Китаровић током боравка у Братислави од петка до недеље, у неформалним разговорима с председницима и другим учесницима форума ГЛОБСЕЦ, покушала да колегама објасни хрватске аргументе у спору са Србијом око поглавља 23, али да такође није добила жељену подршку.
Иван Јаковчић, заступник ИДС-а у Европском парламенту, отворено критикује пут којим је кренула хрватска влада у Савету ЕУ. Јаковчић, наиме, наводи да је у више наврата наглашавао да блокада Србије може бити само контрапродуктивна за званични Загреб. "С једне стране зато што се сваки такав потез доживљава као билатерални проблем двеју балканских земаља, а с друге стране зато што је данас Србија битна за ЕУ и добро је позиционирана. Питање јурисдикције њеног правосуђа и питање сарадње Србије с Хашким судом шире је питање и мислим да непотребно губимо време и углед", навео је Јаковчић.
Јаковчић то поткрепљује и чињеницом за Загреб није обезбедио ниједног савезника за такав захтев. Треба, сматра, инсистирати на правима хрватске мањине у Србији и напомиње да је захваљујући њему хрватски језик постао службени у Скупштини Војводине те да лично има искуства и у откривању отетог културног блага из Вуковара. "Имам искуства и зато сам сигуран да треба на друге начине штитити наше националне интересе. Једнострана блокада неће нам бити од велике користи", поручио је Јаковчић.
Вечерњи пише и да у Министарству спољних и европских послова јуче нису желели да коментаришу да ли је министар Миро Ковач добио позив да оде у Берлин због како би у Бундестагу образложио хрватску позицију по овом питању. Иначе, политички притисак на званични Загреб појачао се након што је председник Одбора за европске послове у немачком Бундестагу Гинтер Крихбаум рекао да Берлин нема разумевања за хрватску блокаду, а Дојче веле је објавио недавно да је управо тај одбор позвао Ковача да у мају дође у Бундестаг.
Ставови Хрватске, посебно Ковача су занимљиви будући да се он, док је био амбасадор Хрватске у Берлину (2008.-2013.) много пута жалио на словеначку блокаду Хрватске због граничног спора у Пиранском заливу. "Тада је имао нашу подршку и обећао је да се Хрватска неће понашати попут Словеније. А сада видимо како се понаша", навео је Дојче веле позивајући се на неименовани извор из Бундестага.
Извор: Танјуг
