Међутим, Обамино свраћање и у Немачку на путу од Саудијске Арабије неће бити упамћено по медијској помпи, већ по позиву да Британци не гласају за излазак из ЕУ на реферндуму у јуну.
Борис Џонсон, могући наследник Дејвида Камерона, назвао је Обаму “лицемером“. Обама је већ одавно, пише Си-Ен-Ен, на “танком леду“. Упркос обећањима да ће бити “најбољи пријатељ Европе, постао је велико разочарање“.
Какво право онда Обама има да држи лекцију Британији и Европи, наводи Си-Ен-Ен у тексту.
Фокус Обамине иностране политике није била Европа већ начини на које може да извуче САД из ратова у Ираку и Авганистану. Надгледање Кине, војна моћ, политичка и трговинска сарадња са новим суперсилама су били приоритети број један за САД.
“Европа? То је Стари свет“, пише Си-Ен-Ен.
Ово је, како се наводи у тексту, имало озбиљне последице за Европљане. Долази до изненадног буђења Русије 2014. године и анексије Крима. “Сумирано, руски председник Владимир Путин је искористио прилику када је америчка повезаност са Европом опала како би отимао земљу. Обама је скинуо поглед са лопте, Путин ју је подигао и побегао“, наводи Си-Ен-Ен. Путин је сличан сценарио имао и у Сирији прошле јесени када је помогао режиму Башара ал-Асада. Обама је чекао предуго. За Европу и ЕУ, Обамина скромност је била “катастрофална“. До 2015. године поплава сиријских избеглица претворила се у бујицу. Иако је Немачка прихватила милион миграната за годину дана, они настављају да долазе, а њима се придружују Ирачани и Авганистанци који напуштају “до пола завршен амерички рат“. Јединство Европске уније је добило пукотине због несугласица око контроле на границама. Ипак Обама је на то само “бацио поглед“, као што је урадио и са финансијском кризом у Грчкој. “Обама чак има образа и да критикује Европу због хаоса у Либији који траје од 2011. године. Он није желео да се упусти у нови рат на Блиском истоку. Охрабрио је Британију и Француску да преузму улогу лидера. Он и Хилари Клинтон, тада државна секретарка, оставили су их да почисте хаос после смрти Гадафија. Очекивано, то је пропало, као што је пропао и Ирак после Садама“, оцењује Си-Ен-Ен. Европска “листа разочарања“ се не завршава овде. Обама је 2009. у Прагу обећао нове прописе како би се свет отарасио нуклеарног наоружања, али се то није догодило. У Каиру је исте године понудио боље односе са муслиманским светом, што доводи до успона Исламске државе, напада у Европи и колапса израелско-палестинског мира. “Као и већина тога што је Обама рекао у протеклих осам година, његове речи се нису поклопиле са акцијама. Ове недеље је говорио о важности Европске уније, али зашто би Британци уопште требало да обрате пажњу на њега“, закључује Си-Ен-Ен. Извор: Б92
