Праксе земаља су различите, па тако тишина у Хрватској и Русији траје 24 сата, а у Словачкој чак седам дана. Изборна тишина је почела у поноћ између четвртка и петка и трајаће до затварање бирачких места, тачније до 20 сати у недељу. Током тог периода учесници на изборима не смеју да организују јавне скупове, објављују процене изборних резултата, шаљу поруке бирачима и постављају пропагандни материјал на удаљености од 50 метара од бирачког места. Медији, радио, телевизија и штампа такође не смеју да објављују предизборну пропаганду, што укључује и њихове веб странице. Према подацима Републичког завода за статистику, 63,8 одсто домаћинстава у Србији је у 2015. имало интернет. Професор Факултета политичких наука у Београду Зоран Крстић објашњава да изборна тишина као институционални механизам данас постоји у великом броју земаља. Земље у региону, додаје, имају дефинисану предизборну, односно изборну тишину која има различите дужине трајања.
"Изборна тишина траје по један дан у Босни и Херцеговини, Бугарској. Румунија и Црна Гора имају исто као и ми, два дана изборне тишине. Многе земље започињу са изборном тишином у дану предвиђеном за гласање, попут Мађарске, Италије, Македоније. У великом броју земаља не постоји изборна тишина попут Велике Британије, Белгије, Холандије, Швајцарске. У САД не постоји изборна тишина осим на дан гласању у непосредном окружењу бирачког места будући да је од стране Врховног суда изборна тишина означена као ограничавање слободе говора", напомиње Крстић. Он додаје да изборна тишина представља законом утврђен временски период у коме је забрањено јавно представљање кандидата и њихових политичких програма. У том периоду се, како објашњава, оставља бирачима да сумирају утиске из кампање и да слободном вољом одлуче за кога ће гласати на изборима. "Такође, изборна тишина посебно има значаја у земљама крхке демократије где се лако може злоупотребити изборни процес буђењем великих страсти, заоштравањем односа са политичким конкурентима и сензационалистичким наступима политичких представника непосредно пред дан одређен за гласање", истиче Крстић.
Одговарајући на питање да ли треба можда мењати облик изборне тишине у Србији, Крстић напомиње да будући да се у неколико последњих година изборне кампање доста ослањају на друштвене мреже и платформе као што су Фејсбук, Твитер или Јутјуб, државне институције немају делотворне механизме за њихово ограничавање, тако да делује да се медијски простор током изборне тишине са ТВ екрана и новинских чланака сели у значајну активност симпатизера политичких странака на друштвеним мрежама. "У будућности се може размислити о смањивању изборне тишине са два на један дан, али сам свакако заговорник постојања изборне тишине како би грађани ипак имали прилику да добро и рационално размисле за кога ће гласати ослобођени непосредног утицаја медијске кампање и директног обраћања кандидата. У сваком случају, изборна тишина није механизам свемогуће контроле могућих злоупотреба", оцењује Крстић. Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, каже да је изборна тишина у суштини застарела форма и да се односи на стање које је било пре 25 или 30 година. Према његовим речима, забрана обављања изборне кампање се односи на традиционалне медије, односно телевизију и штампу и не може се казнити нико уколико се рекламира путем интернета или зато што билборди странака, па и од прошлих избора, стоје и дан-данас на улицама и близу бирачких места. Извор: Данас
