Правда

Ову рачуницу изводи Горан Николић из Института за европске студије: - Ако шест немањинских листа пређу цензус, једној странци или коалицији биће потребно 44,7% гласова изашлих бирача за апсолутну већину у парламенту. Уколико, пак, прође само пет немањинских листа, биће довољно и "скромних" 42,5 одсто за 126 мандата - израчунао је Николић. Дакле, после парламентарних избора, клупе у Скупштини делиће се између странака по математичкој формули белгијског математичара Виктора Донта. Он је још 1878. године смислио метод по коме се обрачунава колико која партија добија мандата у парламенту с обзиром на број гласова које освоје на изборима. Први предуслов да партије уђу у Донтову формулу је да пређу цензус од пет одсто од изашлих бирача, који је на изборима 2014. године био на око 200.000 гласова (изашло око 3,6 милиона бирача или 53,09 процената). Изузетак су националне мањине које немају цензус већ за њих важи "природан праг" који се, опет у зависности од одзива бирача, "зацрта" на око 15.000 гласова да би се освојио један мандат. По Донтовом систему, места у српском парламенту расподељују се тако што се укупан број гласова које је добила свака изборна листа појединачно подели бројевима од 1, па закључно са 250 - колико има места у парламенту. Од свих тих количника који се дељењима добију, разврста се 250 највећих и утврђује којим листама ти резултати припадају. Свака изборна листа добија онолико мандата колико тих количника на њу отпадне. Уколико две или више листа добију исте количнике на основу којих се додељује мандат, то посланичко место припада листи која је добила укупно већи број гласова. Гласови странака које не прескоче цензус иду у "корпу" и не улазе у Донтов "дигитрон". По Донтовој рачуници учинак странака "мери" се и у Аустрији, Белгији, Финској, Мађарској, Пољској, Аргентини, Јапану, Колумбији... Исти систем се примењује и у Хрватској, Македонији и Словенији. Извор: Вечерње новости