Правда

Пише: Жарко Ракић Очекивања уочи бриселског састанка била су веома скромна а таква оцена потврђена је и после дводневног већања. „Овај састанак не значи да је Савет обновио рад у уобичајеном формату”, изјавио је генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, преноси руски дневник „Независимаја газета”. То практично значи да НАТО и Русија могу да разговарају само о политичким темама, а да војна питања и практична сарадња остају „замрзнути”. Према тумачењу западне алијансе тако ће остати све док се „Русија не почне да поштује међународно право”. Иза овакве формулације крију се најмање три услова које западни војни савез поставља Русији и које Москва треба да испуни уколико жели да се сарадња са НАТО врати на ниво из марта 2014. године: враћање Крима Украјини, испуњавање одредби споразума из Минска и одустајање од „негативне улоге у Сирији”. Управо ове теме су и биле главне тачке дводневних разговора у Бриселу. И пре обнављања дијалога из Москве су се чула упозорења да Русија неће прихватити притисак и уцене Запада у Бриселу. Већ цитирана „Независимаја газета” тим поводом закључује: „Када је Столтенберг после састанка изјавио да НАТО и Русија имају различите ставове може се закључити да састанак у Бриселу, заправо, и јесте био замишљен као инструмент политичког притиска на Москву”. После бриселског састанка ниједна страна није најавила наставак разговора. То је потврдио и руски амбасадор при НАТО Александар Грушко. „Не постоји позитиван дневни ред за наставак дијалога у Савету НАТО-Русија”, рекао је Грушко. Из Москве је, поводом неуспешног наставка дијалога Русије и НАТО, стигао је занимљив коментар. „Западни савез је вазал САД, инструмент Вашингтона да држи под контролом Европу”, пише у руском листу „Известија” коментатор Виктор Литовкин. „Уместо празних разговора са НАТО било би боље да Русија разговара са САД у формату 2 плус 2 – значи разговор министара иностраних послова и одбране две државе. То значи да су нам потребни директни разговори Русије и САД без посредника као што су Столтенберг и компанија”. Кинески ракетни рекордер: Пре неколико дана Кина је седми пут испробала понос своје ракетне индустрије – ракету типа Донгфенг-41. Према проценама америчких тајних служби реч је о интерконтиненталној ракети која је најмоћнија на свету – њен максимални домет износи и до 15.000 километара. То практично значи да Донгфенг-41, после лансирања, за 30 минута може да стигне до било којег циља на територији САД. О овом кинеском ракетном чуду мало тога се зна. Дужина ракете, према доступним подацима је нешто више од 20 метара, пречник 2,25 метара. Ракета је способна да носи 10 нуклеарних бојевих глава од којих свака може да буде самостално навођена до циља. Ова ракета може бити смештена у силосима или на транспортерима што додатно повећава њену моћ. Према штурим вестима из Пекинга може се закључити да ће ракета с највећи дометом на планети бити већ ове године у служби кинеске армије. Прве информације о постојању и тестирању ове ракете појавиле су се 2014. године. Од тада Американци веома пажљиво прате шта се дешава са Донгфенгом који постаје једна од највећих опасности за безбедност САД. Све то дешава се у тренутку када су америчко-кинески односи на веома проблематичном нивоу. Утицајни „Вашингтон пост” пише да „између САД и Кине прети озбиљан сукоб”. „Вол стрит џорнал”  извештава како „армада кинеских бродова са џиновским пловећим багером – испред носа америчке Седме флоте, прави вештачка острва у архипелагу Спратли, у Јужном кинеском мору. Тиме се нарушава стратешка равнотежа, установљена после Другог светског рата по којој су САД имале главну улогу у западном Пацифику”, упозорава овај амерички лист. Руски информативни портал Спуњик ситуацију у региону и односе Кине и САД коментарише сасвим другачије. „Американци желе да у Азијско-пацифичком региону прикупе што више савезника за свој антикинески савез. Главни амерички циљ је да се направи још један кризни регион који је био трајни извор нестабилности. То би омогућило Пентагону да сваке године добија још више милијарди долара за јачање свог буџета а амерички савезници морали би стално да буду у стању приправности. У тој игри  Американци су спремни да Јапану препусте главну улогу”, каже за Спутњик Јаков Бергер са московског Института за далекоисточне студије. Пекинг засад избегава јаке речи али јасно даје Американцима на знање да се неће повући у Јужном кинеском мору а још мање устукнути пред САД у одбрани својих интереса. Американци су, по свему судећи, добили још једног озбиљног ривала на светској сцени с којим неће бити лако изаћи на крај на стари начин – претњама и звецкањем оружјем. Извор: Политика