Правда

Потребно је што пре затворити „путеве” којим роба стиже у нелегалне токове, уместо што идемо од касе до касе и контролишемо фискалне рачуне и машемо стратегијама које су бесмислене у решавању овако озбиљног проблема, каже за „Политику” Милан Кнежевић, власник конфекције „Модус”. Према његовим речима уколико има воље, црно тржиште може да се укине за кратко време. – Прва мера је екстерна контрола царине где би требало контролисати робу која долази из Турске (текстил), Кине (роба широке потрошње) и Мађарске( одакле нам стижу прехрамбени производи). Довољно је упоредити цене и пратити материјално раздуживање те робе, каже он и додаје да је важно забранити продају на местима где не постоје технички услови за то. Једно од решења би, сматра, могло да буде и то да се уведе обавеза да на сваком продајном месту власник мора да има валидан документ о пореклу робе и фактуру којом може да документује да је она из легалних токова и да су на њу плаћени, макар претходни, ПДВ и царина. Привредници углавном замерају да се о губицима које доноси сива економија стално говори из угла државе, док нико не помиње колику штету привреда трпи због нелојалне конкуренције. У том смислу Кнежевић каже да је чињеница да онај ко у Србији ради и плаћа све легално, уз овакву ситуацију и фискалне и парафискалне намете не може да опстане. Држава је крајем прошле године промовисала Национални програм за сузбијање сиве економије, који је представљен као почетак системске борбе против овог проблема, а један од циљева је да се за пет година сива економија спусти на ниво од 26,7 одсто. Да је тренутно стање алармантно упозорио је и Мирослав Ђиновић из Пореске управе који је пре неколико дана на конференцији „Сива економија и пореске утаје – утицај на привреду” навео и да у Србији око 200.000 потенцијалних пореских обвезника послује у сивој зони. – У Србији има око 470.000 регистрованих обвезника, а процене су да их је око 30 одсто у сивој зони. За контролу толиког броја обвезника недостају инспектори и на терену и у канцеларији – рекао је Ђиновић и додао да су од почетка године порезници решили седамдесетак случајева нерегистрованих делатности тако што су их „утерали у легалне токове“. Он је објаснио да је крајње време да Пореска управа заузме место у систему државне управе, јер је без порезника добро функционисање државе незамисливо. Усвајање закона о инспекцијском надзору требало би, како се очекује, да допринесе смањењу сиве економије, а ефекти су се већ осетили, будући да је од августа прошле године, откада се пропис примењује, до сада обављено око 170.000 инспекцијских контрола и регистровано око 4.500 привредних субјеката. Жељко Ожеговић, државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе, каже да пуна примена овог закона почиње од 30. априла. Пропис би, како се очекује, требало да утиче и на унапређење поступања инспекција, будући да су се грађани раније често жалили, између осталог и на професионалност и незнање. – Закон иде ка томе да сви који су показали предузетничке способности уједно пређу у легалне токове како не би представљали нелојалну конкуренцију онима који поштују прописе– каже Ожеговић. У Тржишној инспекцији кажу да су од почетка примене овог закона контролисали 700 нелегалних објеката и тек један одсто њих се регистровао, док су остали затворили своје радње. Горан Мацура, начелник Тржишне инспекције, каже да је Закон о инспекцијском надзору донео битне промене у раду инспекција. Новина је што сада оне имају и саветодавну улогу према предузетницима, који послују легално (како би им олакшали пословање, растеретили их и помогли им да остану у зони легалног пословања), а са друге стране задржавају репресивну улогу према онима који раде на црно. У односу на претходну улогу инспекција, када је свака била стриктно задужена за свој ресор, сада било која инспекција, која примети нелогичности на тржишту, може да направи записник и проследи га оној у чијој је надлежности, што, по мишљењу Мацуре, може доста да помогне раду инспекција и њиховој ефикасности. Извор: Политика