Правда

Не ради се ни о каквим новинама већ о обавезама, бар када је економија у питању, које је Србија прихватила споразумом са Међународним монетарним фондом (ММФ), и по чијим налозима и директивама већ неко време вуче економске потезе.

Отпуштање администрације на свим нивоима, али и предузећима је прва ствар коју ће нова влада морати да изведе, сматра економски стручњак Миладин Ковачевић. То је ствар, како каже, која неће моћи превише да се одлаже.

- Четири године ће имати за то. Не зна се колики је вишак, али оквирно се ради о 40.000 до 50.000 људи. Друга јако важна ствар су предузећа у реструктурирању, што је такође посао који се одлагао на разне начине - каже Ковачевић.

Како наводи, Србија ће морати да уради оно што диктира ММФ, а међу тим стварима је и повећање цене струје. Од будуће владе зависи и шта ће бити са продајом "Телекома", ПКБ-а и Комерцијане банке, да ли ће бити повећања извоза, и да ли ће у Србију стићи праве, гринфилд инвестиције.

- Врло брзо ће на ред доћи повећање плате и пензија, и то ће заиста бити мучење. Мало је вероватно да ће се то десити. Пензионера ће ове године бити још више јер свако ко је могао, отишао је у пензију. Осим тога, мораће да се отпусти вишак запослених, што ће такође значити неки новац који ће и тим људима бити дат - прича Ковачевић.

Директор Форума за етничке односе Душан Јањић каже да Србију очекује наставак преговора са Приштином и боља имплементација Бриселског споразума. Будућа влада, каже он, мораће да буде проактивнија по овом питању, и да не чека да јој теме теме диктирају догађаји и Приштина и Брисел.

- Мислим да ће највеће искушење будуће владе бити политичка и стратешка оријентација ка Европској унији - каже Јањић.

Он истиче да је јасно да је та, руска димензија снажна у Србији, и да не зна колико ће европска опција имати снажну подршку у парламенту, без обзира на опредељење Владе.

- Рекао бих да ће се јасан поглед према ЕУ или према Русији преломити на председничким изборима наредне године - истиче Јањић.

Реорганизација и рационализација у Железницама, ЕПС-у и Србијагасу

Инсистира се на реорганизацији ових предузећа, али и смањењу броја запослених у њима. Из ЕПС би током ове године требало да оде око 1.000 људи, из "Железница" око 2.700. "Србијагас" мора да изађе из власништва Азотаре, МСК и других предузећа.

Реструктурирање предузећа

Оваквих предузећа је око сто у државном власништву и десет у друштвеном власништву. Међу њима ће сасвим сигурно бити оних који неће моћи да опстану и нађу место на тржишту.

Ово је био посао којо је требало да се захукта, али је и он одлаган на разне начине. Реструктурирање и отпуштање у великим јавним енергетским и путарским предузећима требало би да се интензивира и убрза. До краја наредног месеца (споразум са ММФ), морао би да буде решен проблем 10 стратешких компанија у власништву државе, јер им тада престаје заштита од наплате потраживања (РТБ "Бор", "Ресавица", "Галеника", "Симпо").

Повећање цене струје

Повећање цене струје је према споразуму са ММФ-ом планирано за мај ове године.

Европска унија

Наставак преговора, али и јасно опредељење Србије ка ЕУ с обзиром на снажан руски утицај. Да ли ће и докле Србија моћи да балансира између ЕУ и Русије, видеће се. Како сматрају познаваоци прилика, све ће зависити од нове владе, али и од председничких избора када ће дефинитивно бити донета одлука о европској оријентацији, или супротна њој.

Регионална сарадња

И САД и ЕУ инсистирају на бољој регионалној сарадњи што се у протеклом периоду наметнуло као спољнополитички циљ и незавршена обавеза.

Инвестиције

Довести што више такозваних гринфилд инвестиција, али је питање колико ће то бити реално с обзиром на кризу не само у Србији већ и у ЕУ и свету. Како поједини економисти кажу, продаја "Телекома", иако се приказује као инвестиција, није то у правом смислу речи.

Реформа јавних предузећа и отпуштања

Нове систематизације у предузећима и избацивање партијских кадрова из њих. Неопходно је постићи што већу ефикасност њиховог рада. ММФ наводи да су реформе јавних предузећа неопходне како би се повећала конкурентност, раст и запосленост у Србији.

Отпуштања у државној управи и локалној самоуправи

Дуго најављиван посао, са којим се кренуло ситним корацима, али који је далеко од тога да буде завршен. То је једна од ствари коју будућа влада неће моћи да одлаже, и на којој ће морати много интензивније да ради. Тачан број оних који ће остати без посла није познат, али се спекулише са бројем од око 50.000 људи. Почетком ове године требало је да буде отпуштено 9.000 људи из администрације, а предвиђено је још 20.000 до краја године (споразум са ММФ-ом).

Повећање плата и пензија

Тек после четврте ревизије споразума са ММФ ће се знати да ли ће бити неког динара више у новчаницима запослених који плате примају из државног буџета и код пензионера. Повећања не би требало да буде, али је ММФ ипак оставио ову могућност у врло скромним износима.

Мањине

Нови приступ мањинској политици, јер постоји велика забринутост због тога што Србија постаје "архипелаг етничких група" и ризична за етничке тензије. Мора се решити и питање кризних тачака попут Прешева и Бујановца, а даље постојање Координационог центра за ове општине сугерише да би несугласице могле да буду настављене. Извор: Блиц