Роман "Одувек" је четврти наставак, али може да се чита и као засебна књига. Да ли Вас читаоци подстичу да пишете о истим ликовима или заправо Ви не желите да се одвојите од њих?
Узајамна је то магија и психопатија. За читаоца је најлепши трен када изађе књига, за писца најлепши ''трен'' је писање. Када годину дана свакодневно и предано радите на нечему, када се са својим јунацима будите, пијете прву јутарњу кафу, проживљавате стотину авантура, када од њих учите... Тачка је ужасно болна, а крај доноси празнину и меланхолију. Празнина се попуни, меланхолија потисне када књига изађе, али када вам читаоци траже да пишете о јунацима које су заволели, верујете ми, тешко је рећи не. Заблуда је да је лакше писати о јунацима које сте већ створили. Заправо, велики је то изазов јер сваки наставак написан је тако да људи који ме први пут читају упознају јунаке, а да људи који су ме читали, поново уживају уз јунаке које су већ упознали.
Колико је у животу битан један секунд?
И битан и пресудан и довољан да направите корак напред. Или назад.
Постоји ли грешна љубав или је сваки грех због љубави опроштен?
Немамо сви исте грехе, нити исто волимо. Болујемо од универзалног суда, а неке ствари измичу дефинисању, индивидуалне су. Често ме питају шта је поука неког мог романа. Не верујем у једну поуку, поуку исту за све, нити тежим томе да људима нешто пласирам као исправно мишљење. На мени је да напишем добру причу, да проговорим о неким темама и поставим питања. Читалац је тај који сам налази свој одговор, поуку. 
Описали сте однос главне јунакиње Јане са мајком. Колико је Јанина мајка била у праву?
Маме су увек у праву. Осим када вам кажу : Немој да пишеш о томе. Шалу на страну, Јанина мама је један од мојих омиљених споредних јунака, њена прича је почела у роману "Заувек". У роману "Одувек" кроз лик Јанине мајке схватамо да се историја често понавља и да на крају, када нас читав свет одбаци, када сами себе презиремо, постоји неко ко нас воли ма какви да смо. Безусловно.
Ако бисте морали да бирате да ли бисте изабрали да волите одувек или заувек?
Иако је "Одувек" љубавна прича, најмање ту има партенерске љубави. "Одувек" је прича о жени која је заволела себе, после дуго година. Зато је роман и посвећен свакој жени која је некада некоме била погрешна и отуда речи– не ваљаш онима који не ваљају себи. Дакле, изабрала бих да волим одувек. Себе. Тада су временске одреднице за све остале љубави, неважне.
Какви су Вам планови за наредни период?
Ако изузмемо издавачке планове, обавезе и несанице, припрему књижевне вечери у Београду, завршавам роман који носи назив "Индиго". Од свих књига које сам написала, овај роман прати најдужи и најзахтевнији истраживачки рад. Пишем о нечему о чему друштво ћути, не зато што се лажно срами, већ зато што се плаши. Самим тим, тешко је било доћи до информација значајних за тему, али и до саговорника који би поделили своја искуства. "Индиго", излази у октобру ове године. Сви планови, подређени су њему.
Извор:Правда/Марија Гојковић
