Челни људи у компанији “Дунав осигурање” су нам потврдили да од овакве врсте задуживања, може ипак и нешто да се заради. Они су, наиме, навели да у њиховим Условима осигурања корисника банкарских производа услед немогућности отплате у члану 7. стоји да “у случају да осигураник одустане од коришћења банкарског производа, без обзира на разлоге, или раније отплати кредит, да ће осигуравач осигуранику извршити поврат бруто премије осигурања”.
Зарачуната бруто премија неживотних осигурања укључује све износе премија које су уговорене у текућем обрачунском раздобљу за раздобље најдуже до годину дана, без обзира односе ли се ти износи у целости или делимично на касније обрачунско раздобље. Ако се месечни трошак за осигурање креће од 1.500 до 8.000 динара, то значи да у случају да кредит рефинансирате у јануару, да ће вам за преосталих 11 месеци бити враћено од осигурања, за сваки месец по највише 8.000 динара. Тиме долазимо до износа од чак 88.000. Међутим, ако га отплатите касније у току године, та свота ће бити мања.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да је економски оправдано и логично да банке или осигуравајуће куће врате део новца од осигурања које се неће користити.
– Грађанима треба вратити део новца од осигурања у случају рефинансирања или превремене отплате кредита, али бојим се да је то у српској привреди тешко остварива ствар и да од тога нема ништа – закључује Савић.
Као што смо поменули, ово мало који клијент зна, али зато уколико не пристанете на осигурање од губитка посла, банке неће ни да вам одобре кредит. На тај начин се, кажу, штите од лоших кредита.
Права се од банке до банке разликују, а колико ће то што неће морати да брине о отплати један временски период у случају да се разболи или остане без посла, клијента да кошта, наравно, зависи и од износа зајма. И временски период који не мора да брине опет зависи од установе до установе.
Негде су банке те које покривају трошкове осигурања, али већина има уговоре са осигуравајућим кућама.
Извор: Телеграф
