Правда

Пише: Душан Пророковић Нека грађане не завара огромна подршка коју је СНС са коалиционим партнерима добила (милион и осамсто хиљада гласова). То је релативна ствар, која се најбоље манифестује у минусу од 27 мандата. Александра Вучића нека не завара што га западни званичници тапшу по рамену, а амерички „Политико” хвали његово визионарство у новом мандату. Тако тапшу и хвале Порошенка сваки други дан. У најкраћем, оно што је Вучић урадио набоље се може описати старом српском пословицом: клање вола за кило меса! Добио је Војводину, убедљиву већину општина у Србији, моћи ће са партнерима са предизборне листе да формира републичку власт, али је изгубио све остало. Гледано ка изнутра, он је „избачен из лежишта” и улази у период врло нестабилне владавине. Од 131 мандата - СНС припада „свега” 98, а међу тих 98 је барем четвртина „Томиних”. Како ће се понашати „Томини” видећемо када буду расписани председнички избори. Гледано ка споља, Вучић је изгубио поштовање и легитимитет. До тога долази и због дешавања после избора: прекрајања изборних резултата. Размишљам већ три дана: шта треба председнику Владе, несумњивом политичком лидеру у земљи, да он уместо РИК-а проглашава резултате избора? То једноставно не сме да се ради. Он може да коментарише резултате, али не сме да их објављује. Ако је СНС желео да саопшти неки резултат, онда то чини портпарол. А већ када је урадио премијер (бивши и будући), онда не може да саопшти резултате који се разликују од онога што ће РИК објавити сат и по касније (ионако већину у РИК чине кадрови СНС, а председник овог тела је и члан Председништва СНС). Образложење да је „опозиција покрала изборе” је смешно, а тврдње како „амерички амбасадор кроји резултате” жалосно. Која смо ми банана држава ако један амбасадор може да нам утврђује резулате избора? Ако је то истина, Вучић мора моментално да поднесе оставку! На крају, поништавање избора на појединим местима је толико неспретно изведено да се цео процес претворио у велику лакрдију која ће коштати пуно Србију и на међународном плану. То и највише брине, пошто се може одразити на укупне прилике у земљи. Вучић је сада рањивији него икад и идеална је мета за притиске Запада. У изборној ноћи је неколико аналитичара и упућених политичара споменуло промену Устава. Биће још неколико непријатних захтева. И то врло брзо. На крају, Вучић је својим понашањем произвео оно што је до недеље увече било незамисливо: хомогенизовао је опозицију. Не само да је ову и овакву опозицију било немогуће сабрати, већ су неке опозиционе партије толико изнутра биле крхке и нестабилне, да је за њих једнаку опасност представљао улазак у Скупштину, таман колико и непрелазак цензуса. И унутар опозиционих партија је било расправа да ли уопште излазити на изборе под оваквим условима. Изашло се, са циљем да се институционализује статус кроз Народну скупштину. Нико није споменуо, макар ни декларативно, могућност преузимања власти. Реално, сви су очекивали да Вучић победи. Знало се да избори неће бити фер, да ће на Косову поново гласати сви који су на списковима (изгледа да има и мртвих који су гласали), да ће бити манипулација са бирачким списковима, неравноправне заступљености у медијима, фантомских листа и још многих чуда. Успут, могао је да рачуна и на традиционално „преламање у глави” појединих опозиционара, па би на својих 131, добио још 10-так мандата. Сада је то немогућа мисија. Уколико оцени да јој то користи и уколико буде још брљотина око бројања гласова, опозиција може одлучити и да не улази у Скупштину. Колико месеци ће онда власт издржати? Или ће мењати Устав у замену за легитимизацију статуса? Једино добро у свему је што је Вучић кажњен на изборима, као и сви његови претходници који су хтели „преко хеба погачу”. Имао је двотрећинску већину, још две године стабилне владавине, прошао би на локалу и у покрајини добро (не баш као у недељу, али свакако би били убедљиво први), али му је то било мало. Сада је изгубио много више. И то неповратно. Само да не изгубимо са њим заједно и сви ми. Јер, Вучићеве процене су у последњих неколико недеља, а поготово у последњих неколико дана биле толико лоше, да морамо бити забринути. Нови избори ће, како сада ствари стоје, доћи пре него што било ко очекује. Само, у којим условима ће бити организовани и како спроведени? О томе бисмо већ сада требали да разговарамо. Да се ово не понови. Да не дођемо у ситуацију као Албанци пре пар година да нам службеници страних амбасада сабирају гласове и проглашавају резултате. Извор: fakti.org