Правда

Према информацијама из бриселских дипломатских кругова, Хрватска, једина чланица ЕУ која још није дала зелено светло за наредни корак наше земље у интеграцијама, прво ће покушати да рампу за Србију спусти на састанку Коеле, радног тела за проширење, планираном почетком следеће недеље. Иако су све остале чланице сагласне да Србија отвори поглавље 23 за време холандског председавања, до краја јуна, они ће инсистирати на томе да се то пролонгира док се не испуне њихова три услова. Први захтев Загреба је измена закона о суђењима за ратне злочине, по којем можемо да процесуирамо дела почињена у другим земљама бивше Југославије. Међутим, суседи ништа мање не инсистирају ни на томе да Хрвати добију резервисана места у парламенту и да се побољша положај њихове мањине у Србији. Званични Београд узвраћа да Хрвати у Србији уживају много већа права него наша мањина у суседној држави, која не поштује стандарде ЕУ на које се позива. Није прихватљив ни захтев о изменама закона о ратним злочинима, а за резервисана места за Хрвате у парламенту потребно је доношење нових изборних правила, што је немогуће док трају кампања и изборни процес. Немања Штиплија, уредник портала "Јуропијан вестерн Балканс", сматра да ће у консултацијама о отварању нових поглавља, које ће се наредних недеља одржавати у врху ЕУ, кључну улогу одиграти Немачка: - Не би ме изненадило ни да Хрватски сабор усвоји отворену препоруку да њихов премијер не гласа на састанку европских лидера за отварање поглавља. Важно је колико ће Берлин, одакле стижу поруке да је Србија испунила услове, заложити свој утицај у ЕУ да се настави са отварањем поглављa. За Милорада Пуповца, председника Српског народног већа у Хрватској, уместо најава блокаде, боље би било да две стране седну и почну да решавају отворена питања. Он каже да и Хрватска и Србија треба да сарађују на испуњавању обавеза које имају према ЕУ око мањинских права и суђења за ратне злочине. Извор: Вечерње новости