Правда

Пише: Ђоко Кесић Против Војводе лично немам ни једну реч. Драго ми је да га је Трибунал ослободио, поштују они право и правду кад морају, али чешће према другим потребама. Немам ништа против Војводе, али никад се нисам слагао с његовом политиком. Ево зашто.

Прича наивнима и заслепљеним својим следбеницима како је поразио Хашки трибунал, а није. Трибунал једнако ради свој прљави и бесрамни политички посао, спроводи политику САД, само запретава ратне сукобе на Балкану који могу да плану сваког трена и по америчкој жељи.

Прича како је коначно дошао да спасе Србију, а неће, не може нити уме, опет ће је урнисати, целу политичку сцену опет ће усрати, претворити у ријалити, Фарма и Парови су већ на улици, а главне старлете биће Војвода и његови.

Можда Војводи није јасно да је модерна српска историја расписала за њим потерницу. Потерница је расписана и за његовим најбољим другом Слободаном Милошевићем. Криви су и одговараће пред историјом, пред Србима неће, јер Срби дуго већ нису нација него пихтијаста социјална групација са слепачким инстиктом за колективно самоубиство. Јер да су Срби утемељен народ с нормалном свешћу о сопственом постојању и одговорности за све што чини и шта му се догађа, Србија би судила Војводи Шешељу и осионом бахатом моћнику Слободану Милошевићу за велеиздају, пре Хага. Нису криви за почетак ратних сукоба на просторима бивше СФРЈ, као што то тврде Хрвати, муслимани и Словенци, криви су искључиво Србима.

Шта је суштина њиховог злочина: Ако су се прихватили државничког посла, да воде Србе и Србију кроз све изазове с којима су се суочили – а јесу – и пре пада Берлинског зида морали су знати да се финишира идеолошки обрачун с комунизмом у Европи, морали су знати да ће се Југославија распасти у крвавом сукобу, да ће пући по истим шавовима како је пукла 1941.  Значи, као мали народ морали су да нађу моћног савезника, да, ако треба, клекну и пољубе ножни палац "Византијског цара" како је то својевремено урадио Стеван Немања и сачувао своју кнежевину. Могли су да постигну договор с Американцима, Французима или неким трећим, јер  мудра политика увек нађе добро решење – а они нису.

Милошевић је бранио комунизам до последњег даха, ушао у сукоб с целим светом, а Мира Марковић гајила и тајно помагала "Јаблоко" све против пијаног и немоћног Јељцина. Милошевић је сањао снове сопствене пројекције српског Лењина, а Војвода маштао о новој историјској громади четничког лидера. Милошевић се уздао у магловиту моће српског оружва, а Војвода оштрио зарђале кашике за клање усташа и црнолегијаша.

Њихови снови нису били снови нормалних Срба. Крај је био ужасан. Нема више Срба у Хрватској, на Косову, све их је мање у Црној Гори и у многим крајевима БиХ где су Срби били катастарски власници своје земље. Данас, први пут у историји Срби су окачени на међународни стуб срама, гори смо од било којег твора, ружнији од Тасманлијског ђавола - случај смо што се назире код Достојевског.

Криви су за све, али пре њих криви смо ми, ми смо их бирали, дизали у небеса, крстили се у молитвама их помињали пре најмилијих.

Али није то крај трагедије, почетак је. Да је Милошевић којим случајем жив, опет би кренули за њим јурећи у огледалу прошлости своје сопствене епске хегемоне. Није жив, има наследнике. То смо дошли до нове тачке лома. Аналитичари И агенције за истраживање јавног мнења кажу да је Војводи пошле хашког церемонијала рејтинг скочио за дупло, што значи да би могао да освоји више од 17 одсто гласова на априлским изборима. Ако се то догоди, заслужили смо своје самоубиство.

Војвода ради оно што једино уме. Враћа простаклук и примитивизам у јавну друштвену комуникацију, министарки З. Михајловић каже да јој "не треба вибратор, даће јој десетину четника који се нису купали месецима, а још нису ни пробирљиви". Санди Рашковић Ивић поручује да је "караконџула с Плавог моста" – хоће рећи да је курва. Војвода личи на себе, он је лице нашег пораза и слома. Опет ме подсети како је ишао по београдским редакцијама, онако тријумфално питао "Колико данас има Шиптара на Косову? Нема ни један", смејао се као нечастиви, није разумео америчку игру кад су Шиптари по команди напустили Косово, као они су побегли од српског терора, а већ су их у Албанији чекало спремљено насеље које их прихвата.

На домаћој политичкој сцени узбуна. Кажу то су Трибунал и Запад намерно сместили Србији баш у сред изборне кампање. Медији кажу све је то против Вучића и СНС!

Не разумем. Није ваљда наша политичка елита очекивала да ће Шешеља осудити, да ће га у крајњем случају осудити више него оног злочинца Готовину? Па наивни су, таква нам је судбина, немамо бар дилему око њихове памети.

Премијер Вучић, после Војводиног повратка, каже да је победа напредњака доведена у питање?! Опет не разумем. Да ли то они деле исте вредноти, што премијер пориче? Ако је политика владајуће странке толико успешна, што је исписано на политичкој застави СНС, како је могуће да бирачко тело не разликује политику СРС од СНС? Значи, Вучићу је остало да мења или политику или нацију, не знам шта му је ближе? Или смо сви јебено полудели, што је могуће. Извор: Правда