Од Ирана, преко Северне Кореје до Русије, Обамина администрација ослањала се на санкције као омиљено оружје против "непријатеља" САД. Ипак, током претходних годину дана, амерички савезници све више осећају последице такве политике и изражавају негодовање, због чега Вашингтон нема избора до да преиспита своју омиљену економску алатку - да ли је превише коришћена, да ли постаје неефикасна, или чак контрапродуктивна.
Како је амерички финансијски систем мотор светске трговине, санкције које представљају ризик за велике играче у трговини увек представљају опасност да постану мотив за зближавање америчких пријатеља и противника.
"Морамо да балансирамо цене и користи од санкција у нашу корист", отворено је рекао заменик секретара Министарства финансија САД Адам Шубин.
Његов шеф, Џек Лу, упозорио је Конгрес у марту да ће финансијске трансакције почети да заобилазе САД уколико "бизнис окружење постане превише компликовано и непредвидиво, или ако се Америка превише умеша у проток средстава на глобалном нивоу".
"Морамо да будемо свесни ризика од тога да превелика употреба санкције може нашкодити нашој водећој позицији у глобалној економији, као и ефикасности самих санкција", рекао је Лу.
Санкције САД Русији, изазване украјинском кризом, поделиле су америчке савезнике у Европи, која је већ била погођена економском кризом, пре него што су на ред дошле руске контрамере.
Француски парламент је тако прошлог уторка изгласао необавезујући договор о подизању санкција Москви. Италијански делегат у Европском парламенту Дебора Бергамини већ дуже време истиче да су санкције неуспех који је Италију до сада коштао преко 1.25 милијарди евра.
Нова студија Катоновог института и Центра за нову америчку безбедност (ЦНАС) открила је читав низ доказа у прилог теорији негативних ефеката санцкција, чиме је изазвала буру питања о њиховој ефикасности и сврси.
Експерт са Катон института Ема Ешфорд назвала је санкције Русији "чистим неуспехом" који је довео до несташице хране, кредитне пропасти и "пропасти америчких економских и геополитичких интереса".
Широм света, америчко Министарство финансија спроводи чак 28 програма санкција. Неки су уведени државама или регионима, а неки индивидуама и фирмама. Иако већина пролази неопажено, осим код оних који су санкционисани, добар део програма није успео у својој намери - да спречи одрешену политику због које је уведен.
У Северној Кореји, која је под ембаргом годинама због нуклеарног програма, тестови балистичких пројектила врше се из месеца у месец. У Јужном Судану, Обамина администрација већ неко време прети председнику Салви Киру и вођи побуњеника Риеку Мачару због непоштовања примирја - без резултата.
Америчке санкције Сомалији изазвале су непланиране и катастрофалне последице. Ексерти тврде да су рестрикције неупоредиво више оштетиле обичан народ, него терористичку групу Ал Шабаб због које су уведене. На тај начин, становништво је сада још подобније радикализацији.
Ипак, највећу претњу за углед америчке политике ембарга, представљају санкције уведене Русији - држави, фирмама, олигарсима и борцима у Донбасу. Осим Француске и Италије, у Немачкој се такође све гласније говори о неопходности подизања санкција. Министар Економије Сигмар Габријел обратио се прошлог месеца Европској унији од које је тражио да до лета "елиминише све пенале уведене Русији".
Трговинска размена између Москве и Берлина пала је за 12 милијарди евра, навео је Михаел Хармс, председавајући руско-немачке привредне коморе.
Европски лидери мораће у јуну да донесу одлуку о продужењу сакнција, а иако званилници америчког Министарства финансија сматрају да ће ембарго остати на снази. Према процени Аустријског института за економска истраживања санкције Русији коштаће ЕУ више од 92 милијарде евра и чак 2.2 милиона радних места у наредних пар година.
Имајући у виду да ови скупи пенали нису много утицали на понашање Русије на терену, нити на њен БДП, најважније питање биће - ко је спреман то да плати?
Извор: Newsweek.rs
