Најновије

ОВО СУ СРПСКИ ВАСКРШЊИ ОБИЧАЈИ: Ко пре поноћи оде да спава, целу годину ће бити поспан и лењ!

Хришћани широм света у недељу обележавају Васкрс по јулијанском календару, празник, који симболизује победу живота над смрћу. Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.

Христос Васкрс! (Фото: ЈуТјуб)

На Васкрс се скидају олтарске двери да би се тиме показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.

По црквеном учењу, Исус је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус васкрсао.

Неверни Тома

На Васкрс је, по веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Отуда у народу узречица: "Неверни Тома".

Васкршњи поздрав

Људи се за овај празник поздрављају са: "Христос васкресе" и "Ваистину васкресе". Цела недеља празника зове се Светла недеља, а тада се певају радосне црквене песме.

Кад се празнује

На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Ускрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца. Ускрс је покретан празник. Увек се везује само за недељу и може "пасти" у размаку од 35 дана - од 4. априла до 8. маја по старом, јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, грегоријанском рачунању времена.

Народни обичаји и веровања

За Васкрс ваља устати рано ујутру, а не треба ићи на спавање пре поноћи. Ко оде, биће до наредног Васкрса поспан и лењ. Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, босиљак, црвено јаје, а и децу ваља дотаћи црвеним јајетом да буду румена и здрава целе године. Прво ујутру појести васкршње јаје, а потом ићи на јутрење. У Русији је обичај да ко окасни на јутрење, полију га водом или баце у реку. У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама где је пролазила литија палили су ватре или свеће у прозорима.

Ако би Васкрс пао пре Ђурђевдана, није се јело јагњеће месо. За Ускрс се месе посебни хлебови - у источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим целим јајетом - ковржањак. На други дан Васкрса - Побусани понедељак, иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје да би и преминули преци уживали у васкрсењу Христовом. Овај дан се зове и Водени понедељак, јер тада момци и млади људи поливају водом девојке и младе жене. На овај понедељак ваља и оставити разбијено ускршње јаје у њиви, да њива буде плодна. А даје се и ускршње јаје стоци да га поједе, да би целе године била здрава. На Васкрс укућани се туцају јајима - врх у врх, а после шотку у шотку. Онај ко победи, узима јаје противника. Извор: Курир

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА