Правда

Пракса да се жртвама ускрати шанса да се бране, настављена је и на уснулим Београђанима. Престоница се под разорним запаљивим бомбама претварала у призор пакла на земљи, док су недељна црквена звона позивала на јутрење, забележио је писац Стеван Јаковљевић, тад у униформи мајора, команданта ратне Краткоталасне радио-станице Београд - Радио Југославије. - Проломила се експлозија и прозори су прснули у парампарчад. Врата су се с треском отварала и срча је прскала на све стране. У полумрачан подрум између старих и убуђалих ствари и дрва улетали су људи, жене, деца у ноћном оделу, боси, рашчупани, унезверени. Споља је допирало ломатање и тешко сурвавање. Нерви затегнути као струна. Људи и жене би негде да беже, али напољу пршти од експлозија, а њих страх да остану, да не буду живи закопани - забележио је Јаковљевић. На престоницу су се у првом нападу устремила 234 немачка бомбардера и 120 ловаца, иако је Београд био проглашен отвореним, небрањеним градом да би се спречиле цивилне жртве. Злочину Луфтвафеа супротставили су се пилоти Шестог ловачког пука Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, који су под бомбама узлетели са 43 апарата да се супротставе осам пута јачем непријатељу. У ваздушним дуелима 6. априла оборили су, према новијим америчким истраживањима, 23 немачка авиона и изгубили 18 својих. Исти извори наводе да је београдска противавионска одбрана, од 40 топова и 36 митраљеза, успела да обори 27 летелица Луфтвафеа, пре него што је сама потпуно уништена 6. априла. До 12. априла на Београд је бачено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Немачки извештаји из 1941. наводе да је у бомбардовању страдала трећина београдских зграда, а британске процене говориле су да је срушена половина. Уништена је Народна библиотеке Србије са око 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. Доцније је број уништених зграда значајно смањиван. Из рушевина је извучено око 2.500 погинулих, а процене укупног броја убијаних крећу се од 4.000 до 10.000 цивила. Више од 10.000 људи остало је тада без крова над главом и упутило се у збеговима ка унутрашњости. Ако се упореди тадашња величина Београда и број немачких авиона који су га разарали, он је 6. априла 1941. освојио језиви престиж најтеже бомбардованог града у Европи. Берлински краткоталасни радио је током бомбардовања емитовао претњу да ће се "немачки народ одбрачунати са српском разбојничком бандом". Немачки фелдмаршал Евалд фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: "Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете." Херман Нојбахер, специјални изасланик Рајха за Балкан, Хитлерово понашање тумачио као бес бившег аустроугарског војника који није преболео пораз од Србије у Великом рату. Хитлер је наредио да се најискуснији пилоти и најубојитији авиони повуку из ваздушне битке за Британију и са афричког бојишта да би разарали српску престоницу. Расуло и издаја су владали југословенским генералштабом, који, упркос упозорењима да ће Југославија бити нападнута, није ни мобилисао ни концентрисао војску на положајима за одбрану. Високи официри Хрвати изводили су диверзије, уносили панику и позивали на предају, а хрватски војници су масовно дезертирали. Највећи део српских официра и војника био је смишљено раштркан далеко од Србије, на границама Југославије, без снабдевања, често с непријатељски расположеним становништвом иза леђа. Ипак, Срби и малобројни искрени Југословени, пружили су неочекиван отпор немачкој копненој офанзиви којој је претходило масовно бомбардовање. Тенковски удари праћеном елитном пешадијом из Бугарске и Аустрије наишли су на бројне заседе о чему сведочи Ратни дневник Врховне команде Вермахта: "Наша 12. армија ушла је у југословенски простор. Снажан отпор југословенске армије. Београд нападнут три пута током дана и једном ноћу. Позив Павелића хрватском народу. Мачеков утицај изгубљен". Немци су, упркос надмоћи над неспремном војском, трпели неочекиване губитке. Само 6. априла изгубили су више људи него током целе офанзиве у Арденима. Зато су Немци из Бугарске морали да повуку авионе и копнене јединице већ спремне за напад на Совјетски Савез. Међутим, Југославија ни њена војска реално нису имале никакве шансе, без савезника, у стратешкој клопци окружена савезницима сила Осовине са свих страна - истиче др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије. У паузама бомбардовања санитетске екипе су трагале за преживелима. - Иза угла су се појавила шпедитерска кола с рањеницима. Извукли су их из рушевина, те су изгледали као брашном посути. Одело крваво и поцепано, лица мртвачки бледа. На Теразијама искидане трамвајске жице и разлупани трамваји. Око водоскока неколико мртвих, међу њима и једно дете - забележио је Стеван Јаковљевић. После бомбардовања немачки авиони су ниско надлетали улице и митраљезима косили преживеле. Град је био у агонији и сав обавијен димом из којег избијају црвени млазеви. За напад на Београд и Југославију силе Осовине су у Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Албанији и Италији припремиле 2.236 авиона: 1.062 бомбардера, 885 ловачких летелица и 289 извиђачких. Немци су против војних циљева и Србије употребила 1.570 апарата, а са 666 су напали Италијани. Немци су распоред свих југословенских војних објеката знали савршено прецизно, јер им је планове однео хрватски пилот Владимир Крен, који је 4. априла пребегао нацистима својим авионом. Заузврат је постао командант ваздухопловства нацистичког сателита НДХ. Извор: Вечерње новости