По народном обичају, на Благовести се устаје рано па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао песмом девојачком. Девојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу.
Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је веровање да ће, ко прескочи ову ватру бити заштићен од уједа змије.
Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. Уочи Благовести, деца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: “Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!”
Веровало се и да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке.
Добро је на овај дан умити се у реци или потоку, а Благовести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире где су иконе посвећене Благовестима и моле се Богородици.
Од тог дана почиње сетва јарих жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари орезују лозу.
Телеграф
