Правда

Пише: Предраг Ћеранић Након што се прегледају, према пријавама се прави селективан приступ, што зависи од процјене озбиљности онога шта у њима пише. Ипак, једна анонимна пријава узбуркала је јавност у Републици Српској, а односила се на актуелног министра безбједности у Савјету министара БиХ, Драгана Мектића. Наиме, на адресе Министарства унутрашњих послова Републике Српске, Окружног тужилаштва у Бањој Луци, али и Тужилаштва БиХ, стигла је пријава против Мектића за дјела ратног злочина, недозвољене трговине и злоупотребе службеног положаја.  Анонимни пошиљалац тражи од надлежних органа да се преиспита Мектићева одговорност у случају убиства једног лица хрватске националности у згради СЈБ Прњавор у љето 1992. године, који је у својству ратног заробљеника доведен са дервентског ратишта. Већи дио радњи за које га сумњиче је из ратног периода, када је Мектић обављао дужност командира у СЈБ Прњавор. У пријави се даље  наводи да је под командом Мектића  изведена полицијска акција у бошњачком селу Лишња, када је запаљена џамија и просторије џемата, те почињена још нека дјела  које је Хашко тужилаштво уврстило и у оптужницу против Момчила Крајишника. Посебан дио у пријави посвећен је криминалним радњама. Чим је вијест о поменутој пријави процурила и осванула на једном бањалучком порталу, министар Мектић је реаговао необично бурно, оптужујући врх СНСД за подметање, како би се осујетила борба против криминала и корупције, коју он, како тврди, води. У Мектићеву одбрану стали су СДС, ПДП и НДП, односно комплетна опозициона политичка сцена у Српској, као и БН телевизија која га је исто вече угостила. Настала је афера.  Зашто је Мектић, умјесто да је игнорише, на једну анонимну пријаву, коју било ко може написати против било кога, реаговао бурно и видно узнемирен, познато је само њему. Како се у пријави наводи да је препродавао надгробне споменике, могао је уз алузију на култни филм “Маратонци трче почасни круг” правити шалу на свој или на рачун аутора пријаве. Умјесто тога, он је реаговао сасвим другачије, оптужујући друге и анимирајући све могуће савезнике. Узимајући у обзир да је у БиХ све политика, па и у сфери ратних злочина, мали су изгледи да ће се по пријави било шта предузети, таман и да има истине у наводима о Мектићу, јер је Мектићева СДС у коалиционом савезу са СДА, партијом Бакира Изетбеговића, за коју се у Српској увријежило мишљење да има велики утицај на правосудне органе у БиХ. Значи, разлога за бригу Мектић нема. Према најновијим подацима Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, за ратне злочине правоснажно је осуђено 147 Срба на 1.541 годину затвора или 79,2 одсто, 36 Бошњака на 221 годину затвора или 11,4 одсто и 22 Хрвата на 183 године затвора или 9,4 одсто. Ове седмице Тужилаштво БиХ је саопштило да ће од оснивања ове институције број оптужених достићи 5000 лица и да ће само ове године бити 600 оптужених за ратне злочине и тешка кршења међународног хуманитарног права, “што Тужилаштво БиХ чини институцијом са највише оптужених за ратне злочине у свијету, након Другог свјетског рата и нирнбершког и токијског трибунала”, оцјењују из Тужилаштва БиХ. Не вјерујемо да ће се национална структура оптужених промијенити, односно велика већина биће, вјероватно, Срби. Да ли њима неко подмеће, да ли су они ичија брига? Не, ни о њима ни о егзистенцијалним проблемима њихових породица нико не води и неће водити рачуна.  Чине ли довољно политичке партије из Српске да се огромна диспропорција у погледу оптужених за ратни злочин промијени, или се брига о оптужбама за ратни злочин појави само када је у питању “министар из наших редова”?Извор: Правда