На југословенско-албанској граници на караули Кошаре погинуло је 108 људи, од којих 18 официра и подофицира, 53 војника на редовном војном року, 13 војних обвезника и 24 добровољца Војске Југославије. Ни после 17 година од велике битке за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници, више од 100 погинулих хероја, цвета српске младости, нема никакав споменик и нико на овај дан се не сети да положи венац и цвеће за животе који су дали ови хероји за отаџбину!?
Битка за Кошаре се водила око граничног прелаза Раша Кошарес на граници СРЈ и Албаније између 9. априла и 9. јуна 1999. године. Циљ напада из Албаније од стране УЧК, регуларне војске Албаније и НАТО-а је био копнена инвазија на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену. Војска Југославије је спречила ту намеру. УЧК је успела да заузме караулу Кошаре, због јаке артиљеријске подршке војске Албаније и подршке НАТО авијације. Званичне информације ВЈ говоре да је у реону Кошара било око 2.000 припадника ВЈ, да је погинуло више од 100 припадника ВЈ, да их је 150 рањено и да је уништено једно борбено возило.
На другој страни било је 6.000 припадника терористичке УЧК, погинуло је 150 албанских тероириста, 300 их је рањено а уништено је и пет тенкова. Погунула су и три страна држављана који су били на страни и у редовима УЧК, два из редова НАТО алијансе: Француз Арнорд Пјер (1971.) и Италијан Франческо Ђузепе Бидер (1961.), као и добровољац у редовима УЧК Алжирац Мурад Мухамед Алија. У то време НАТО је у Албанији имао 12.000 војника, 30 тенкова и 26 хеликоптера Апач. На православни велики петак 9. априла 1999. године у три часа ујутру почела је масовна артиљеријска паљба са албанске стране на караулу Кошаре: топовима, хаубицама и артиљеријским бацачима, уз учешће француске Легије странаца. Напади су ишли у три правца: Раша Кошарес, Маја Глава и караула Кошаре. Према караули Кошаре кренуло је 1.500 припадника УЧК. На караули и око ње било је само 200 припадника Војске Југославије, званичан је податак ВЈ. Припадници ВЈ нису могли да истрају у тако жестоком и масовном нападу УЧК, НАТО и француске Легије странаца и око 19 сати терористи УЧК су заузели Кошаре. У реону Кошаре командовали су терористи Агим Рамадани, који је погинуо, Селим Ђекај и Рамуш Хајрединај, који су у Хагу.
Караула Кошаре на југословенско-алнбанској граници на Јуничкичкој планини била је мета напада албанских терориста и 1998. године. Терористи УЧК су били са Косова и Метохије и Албаније. Тако су само 30. септембра 1998. године у два одвојена напада на патроле Војске Југославије на Кошарама убили шест војника и исто толико ранили. Нажалост погинули војници, храбри хероји са Кошара још немају никакво обележје . Још никако држава да се сети и посвети им заслужено признање и подигне им бар споменик који заслужују. Пуковник у пензији Видоје Ковачевић, у време рата мајор на дужности начелника Штаба 63. Падобранске бригаде, непосредни је учесник борбених дејстава на Кошарама. Ковачевић каже да је на Кошарама лично видео два погинула Црнца који су се борили на страни ОВК: "Били су у маскирним униформама, на рукавима су имали француске ознаке", сведочи Ковачевић. Ратни командант 125 моторизоване бригаде , генерал- мајор у пензији Драган Живановић каже да је на југословенско-албанској граници на караули Кошаре погинуло 108 људи, од којих 18 официра и подофицира, 53 војника на редовном војном року, 13 војних обвезника и 24 добровољца Војске Југославије. Извор: koreni.rs
