Фејсбук, ЈуТјуб, Инстаграм само су неке од мрежа где деца проводе своје време. Драгана Недељковић је мајка девојчица узраста 14 и 15 година, каже да је Интернет озбиљан непријатељ породици.
“Јако је мала комуникација, договори и све остало, јер су деца генерално одсутна, нису присутна психички у кући, не чују, не виде када су на телефону у компјутеру или где већ она нит чују нити виде”, каже Драгана.
Истраживање које је спорвео Уницеф показује да око 90% деце у Србији има приступ интернету, док социјалне мреже и интернет интезивно почињу да користе од 12. године. Стручњаци упозоравају да од троје деце, двоје у просеку проводи више од сат времена дневно на Интернету.
“И то време се значајно повећава са узрастом деце, дакле ту имамо врло јасну корелацију како идемо ка старијим узрастима то време се продужава и преко два ипо сата и када се сабере још са провођењем времена уз ТВ то постаје готово 50% њиховог будног времена”, истиче Дејан Радосављевић из Ипсос стратеџик маркетинг.
Због година и неискуства време проведено на интернету чини их изложенима опасностима попут контаката са непознатим особама, али и лако доступном материјалу неприкладног садржаја. Тако је малолетни М.Ј. постао 2010. године жртва отмице која је планирана преко Фејсбука. Највећа одговорност је на родитељима који морају да прате активност своје деце на интернету.
“Информатичким описмењавањем родитеља ми ћемо направити неки помак, али ако у породици, односно ако између детета и родитеља не постоји развијен осећај поверења и размене, постављење забрана само по себи ће дати негативан ефекат”, наводи координаторка УНИЦЕФ-а Весна Дејановић.
Зато стручњаци поручују да деца треба да буду опремљена одређеним вештинама како би се заштитила у дигиталном свету и да родитељи, као и школа више буду укључена у ИТ технологије како би их заштитили од ризика. ИЗВОР: Н1
