У тексту под насловом "У Србији 334 предузећа из земаља са црне листе ЕУ" наводи се да Европска унија уводи регистар крајњих власника фирми, како би спречила избегавање плаћања пореза и прање новца преко оф шор зона, што ће у будућности имати последице и по Србију. Пословање фирми регистрованих у оф шор зонама није нелегално, али се оне често злоупотребљавају за прикривање имовине, избегавање плаћања пореза и прање новца. Европска унија (ЕУ) је због тога саставила црну листу оф шор земаља, на основу информација које су јој достављале државе чланице. На цној листи Уније, објављеној средином прошле године, налази се 30 земаља означених као "зоне које не сарађују". Тренутно је власништво 334 фирме из Србије, како се тврди у тексту ЦИНС-а, скривено у некој од земаља са црне листе ЕУ.

Према подацима Агенције за привредне регистре, највише оф шор власника српских фирми регистровано је на Британским Девичанским Острвима - 147, следе Панама са 35 и Лихтенштајн са 33. Према наводима ЦИНС-а, у Андори су регистрована четири оф шор власника српских фирми, у Монаку 4, у Гернзију 3, на Сејшелима 19, Либерији 6, Маурицијусу две, у Хонг Конгу 15, Брунејима три, на Маршалским Острвима 9, Нијуеу једна, у Белизеу 22, Бахамима 12, на Светом Винсенту и Гренадинима 9, Светом Кристофору и Невису пет, Кајманским острвима четири, и у Ангвили једна. Међу српским фирмама, које су купили власници скривени у некој од оф шор зона са црне листе ЕУ, аутор текста наводи, најстарије је српско предузеће за производњу, дистрибуцију и приказивање филмова "Београд филм", које је током 2007. године купио Никола Ђивановић за нешто више од тадашњих девет милиона евра.

Како додаје, касније се испоставило да је иза купца биоскопа заправо била мрежа оф шор предузећа - а иза њих Ђивановићева фирма са Бахама и група бивших руководилаца Београд филма.

Порески рајеви уништавају сиромашне

Порески рајеви немају никакву сврху у глобалној економији, већ једноставно да повећају неједнакост која влада међу богатима и сиромашнима, упозорава око 300 водећих светских економиста. У отвореном писму светским лидерима, економисти, међу којима је и добитник Нобелове награде Агнус Деатон, наводи се да ће од пореских рајева несумњиво корист имати богати појединци и мултинационалне корпорације. Како се наводи, њихова корист ће ићи на рачун других. Писмо иза којег стоји хуманитарна организација Оксфам, написано је непосредно пре анти-корупцијског самита у Лондону где ће се окупити политичари из 40 држава, али и представници Светске банке и Међународног монетарног фонда. Они тврде да је у најсиромашнијим земљама највише заступљена политика избегавања пореза и да на тај начин те државе губе око 170 милијарди фунти годишње. "Апелујемо да искористити анти-корупцијски самит који се одржава овог месеца у Лондону како би направили значајне потезе у правцу окончања ере пореских рајева", стоји у отвореном писму. "Постојање пореских рајева не доприноси укупном глобалном богатству или благостању, оне немају никакву економску сврху", наводи се даље. "Иако од овакве поставке корист могу имати само богати појединци и мултинационалне компаније, та корист је нарачун других и служи за увећање неједнакости." Ова група, која обухвата 47 економиста са британских универзитета, позвала је светске владе да "скину вео тајне који окружује пореска уточишта", те су посебно издвојили Велику Британију. Оксфам наводи да је више од половина компанија које представља Мосак Фонсека, адвокатска канцеларија која је укључена у аферу Панама Пејперс, смештенео у британским прекоокеанским територијама, као што су Девичанска острва. Џефри Сакс, директор на Универзитету Колумбија и саветник генералног секретара УН Бан Ки Муна каже да се порески рајеви нису створили сами од себе, већ да су избор водећих влада, као што су Велика Британија и САД. Он додаје да су владе држава у дирекном партнерству са великим финансијским, рачуводственим и правним институцијама које шаљу новац у пореске рајеве. Извор: Танјуг/Independent/Блиц