Кубанска ракетна криза у октобру 1962. године била је тачка у којој се свет највише приближио Трећем светском рату, који би био нуклеарни. Након потврде НАТО савеза да ће послати нове снаге и технику у балтичке земље и Турску, посланици друге најјаче политичке странке у Русији, Комунистичке партије, предложили су размештање руских пројектила на Куби. Они, али и још неки посланици и странке, траже поново отварање руске шпијунске базе у Лурдесу, недалеко од Хаване.
Циљ оваквих захтева јесте да се на адекватан начин одговори америчким плановима који угрожавају Русију и њене савезнике. Заступници у руској Думи Валериј Рашкин и Сергеј Обуков послали су предлог председнику Владимиру Путину, министру спољних послова Сергеју Лаврову и министру обране Сергеју Шојгуу. То је била реакција на вести да Американци ускоро намеравају да разместе вишецевне ракетне бацаче "ХИМАРС" у југоисточну Турску.
Због свог релативно дугог домета (око 500 километара) "ХИМАРС" систем могао би да представља претњу државама које су у савезу са Русијом. Према мишљењу једног броја војних аналитичара, са циљем заштите, Русија треба да предузме одговарајуће реципрочне мере. Заговорници руског војног одговора сматрају да на Куби треба распоредити лансирне системе аналогног, па чак и већег домета.
Још је препоручљивији асиметричан одговор Вашингтону у виду обнове радарског система у Лурдесу, наводе они. Било каква могућност евентуалног понављања кубанске кризе изазива забринутост на Западу. Војни и аналитички портали оцењују да, колико год такав расплет догађаја звучао нестварно, због лоших односа Москве и Вашингтона, постоји могућност да руска разорна оружја буду постављена на Куби.
Извор: Srna.rs
