Рођен у селу Анатоту, у близини Јерусалима, дар пророковања препознао је у својој 15. години, од када и почиње да прориче у време цара Јосије. Цару Јоакиму прорече да ће његов погреб бити, као да је магарац, односно да ће његово тело избацити ван Јерусалима, и да ће се вући по земљи без погреба. Због овога је завршио у тамници, где није могао да пише. Зато је позвао Варуха, коме је диктирао своја пророчанства. Цар Јоаким када је видео ту хартију, бацио ју је у огањ. Убрзо је свети Јеремија избављен из тамнице, а на Јоакиму се испунило оно што је рекао. Цару Јехонији је прорекао да ће завршити у Вавилону и умрети са целом својом породицом, што се и догодило. За време цара Седекија, Јеремија је ставио терет на леђа и ишао по Јерусалиму и прорицао да ће град пасти у ропство Вавилоњана. У долини Тотеф, где су Јевреји приносили децу као жртве идолима, пророк је рекао да ће ускоро јудејско царство бити нападнуто. Ускоро су Вавилонци заузели Јерусалим, убили цара Седокију, опљачкали и разорили град. На месту где су децу приносили као жртве, побили су много Јевреја. Свети Јеремија је био приморан од неких Јевреја да крене са њима у Мисир. Тамо је проживео још четири године, након чега је каменован од својих сународника, и тако је завршио живот. Постоји предање да је сам цар Александар Велики посетио гроб овог свеца, и пренео његове мошти у Александрију.
Народна веровања
Иако већина људи сада и не зна за њега, у неким крајевима Србије су се одржали обичаји и народна веровања, вероватно још из прехришћанских времена, о којима се и данас води рачуна. Верује се да је Јеремија заштитник од змија отровница. Зато је обичај да се на данашњи дан разгоне ови гмизавци да не би преко лета досађивали. Неко из куће због тога треба да порани, узме тигањ и лупајући у њега неколико пута понови: "Јеремија у поље, а све змије у море! Само једна остала, за зло њено остала, оба ока избола, на дан трна глогова. На четири шипова, злу коб изела". Докле се чује лупање и песма, дотле змије неће смети да се приближе. На Јеремијин дан не отварају се бритве и не ради се ништа иглом и концем. Ко би на овај дан отворио бритву, верује се, на тога би преко целе године трчале змије. У неким крајевима стари верују да се на данашњи дан не ваља ни чешљати да се не би изазивали ови опасни гмизавци. Такође, треба пазити да се ни за ким не вуче одвезана пертла или неки кончић да се на исти начин тако не би вукле и змије.Извор: Телеграф/dnevno.rs/Правда
