Правда

Ипак, јесте необично што се то дешава недуго после парламентарних, покрајинских и локалних избора, док још није формирана власт на свим овим нивоима, док се још не зна ко ће се где сместити, иако је сасвим јасно ко ће бити главни фактор власти. Актуелни шеф државе Николић се уочи изборне тишине јасно одредио да жели нови мандат, лидер социјалиста Ивица Дачић је, према речима његових сарадника, у председничкој кампањи од последњих избора 2012, а очекује се да, као и обично, учествује и лидер радикала Војислав Шешељ. Медији већ дуже време спекулишу да озбиљне намере има и бивши председник Борис Тадић, а пре два дана и искусни политичар, „вечни министар”, Расим Љајић, лидер СДПС-а, изјавио је да ће се кандидовати. У међувремену, у једном таблоиду лансиране су информације из незваничних извора (као пробни балони, или да се помрсе нечији тренутни планови, можда?) да би кандидат проевропске опозиције могао да буде Александар Шапић, а онда и да би против опозиције, а као скривени кандидат власти, могао да наступи Чедомир Јовановић. Као личности с највише шансе да се супротставе напредњачком кандидату (било да је то Николић или неко други кога подржи Александар Вучић) до сада су фигурирали актуелни омбудсман Саша Јанковић и бивши Тадићев шеф дипломатије Вук Јеремић. Судећи по медијима, ова урањена „председничка” прича на моменте се чак чини и занимљивија од актуелне – ко ће бити чланови Вучићевог кабинета. Да ли можда те две приче имају везе једна с другом? Невен Цветићанин из Института друштвених наука, оцењује да делимично имају јер, како каже, актери који демонстрирају да могу самостално да изађу на председничке изборе, показују одређени степен политичке аутономије, то јест политичког маневарског простора. Међутим, он мисли да преговори о влади нису кључни разлог распиривања приче о председничким изборима, јер још није обелодањено ни како ће влада изгледати, ни кога би подржала на тим изборима следеће године. И сам СНС није се о томе експлицитно изјашњавао, указује Цветићанин, који ће питање зашто Вучић избегава да јавно и јасно подржи Николићеву намеру да се опет кандидује оставити без одговора. Каже, било би неозбиљно сада спекулисати о томе. Кључни разлог за то што се прича о председничким изборима захуктала годину дана пре истека мандата актуелном председнику, према његовом мишљењу, треба потражити у исправном осећају и власти и опозиције да ће ти избори бити кључни – како за дефинисање правца државе, тако и за дефинисање политичких односа унутар ње и, коначно, за профилисање различитих политичких странака. „За сада имамо изјашњавање играча који нису кључни, као што су неке мање партије и мањински лидери, који својим кандидатурама желе да покажу одређену снагу својих странака. Јер партија која може да изађе на председничке изборе без обзира на величину, свакако није безначајна”, указује Цветићанин, мислећи при томе на Љајића и Дачића. Љајић је одмах по обелодањивању својих намера морао да на сумње које је изазвао. „Потпуно су бесмислене оптужбе да сам у договору са Вучићем направио неки паклени план да одвучем гласове демократској опозицији... Нисам обавестио Вучића, нисам ни своју странку, ипак је још годину дана до избора, није у питању никаква формална кандидатура већ једна изјава и најава могуће кандидатуре у новинама”, објаснио је јуче Љајић за телевизију Б 92, наводећи да је његов прави мотив за улазак председничку трку то што жели да „измери” себе и своју странку и да грађанима омогући да оцене његов 15-годишњи рад у извршној власти на различитим позицијама. Због спекулација о његовим наводним плановима да се укључи у председничке изборе, лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић јуче је рекао да су ти избори „нешто о чему сада апсолутно нико у странци не размишља”. Али је подсетио да је био председнички кандидат 2008. и 2012. године. Лидер СДС-а Борис Тадић рекао је да нема ту врсту амбиција у овом тренутку, али да треба разговарати и тражити најбоље могуће решење за председничког кандидата. Он је то изјавио на конференцији за новинаре, одговарајући на питање „Политике” да ли позивом на обједињавање опозиције заправо истиче и своју кандидатуру за председничког кандидата опозиције. За покрет Саше Радуловића „Доста је било” идеја о заједничком кандидату је прихватљива и није немогућа. Али под условом, како каже Душан Павловић, да тај кандидат буде „ванстраначка личност, која ужива углед, нема никакав ’реп’ иза себе (аферу, позицију с којих је аминовао некакве злоупотребе положаја, новца...) и у том смислу би могла да буде прихватљива за врло разнородне странке које сада чине опозицију”. Председник Политичког савета ДС-а Драгољуб Мићуновић, пак, сматра да опозиција не може да има једног кандидата за председника, будући да председник утиче и на спољну политику, а ту су опозиционе странке различито оријентисане. Како је навео за Б 92, неке странке су против НАТО-а и ЕУ, неке су за интеграције са Русијом, а неке су опет, веома посвећене европским интеграцијама, модернизацији друштва... На такве разлике указују и Зоран Живковић, лидер Нове странке, који се залаже за то да „проевропска, продемократска опозиција има заједничког председничког кандидата”, и Бошко Обрадовић, лидер Двери, који наводи да не могу подржати „ма ког председничког кандидата уколико се залаже за ЕУ и НАТО”. Кад је реч о шансама опозиције да се уједини око једног кандидата, Невен Цветићанин каже да ће модус њеног деловања у парламенту бити први знак како ће се ићи на председничке изборе – са једним или више кандидата. Он подсећа да се на председничке изборе излази из два разлога: да би се на њима победило (на начин на који су учествовали Милошевић, Коштуница, Тадић, Николић) и да би се „оградило” сопствено бирачко тело и измерила специфична тежина одређене политичке партије. Пајтић: Смена власти на председничким изборима Председник ДС-а Бојан Пајтић је уверен да су, с обзиром на размере изборне крађе, како је рекао, све опозиционе листе добиле већу подршку него што је то исказано у коначном извештају РИК-а и предвиђа да ће прилика за смену власти указати на председничким изборима. „Очекујем да ће на њима режимски кандидат изгубити и да ће се окупити што шира платформа опозиционих странака која би подржала неког кандидата на тим изборима”, нагласио је Пајтић у интервјуу за „Време” који преноси Фонет. Он је додао да би „најпогоднији био неки независни кандидат, неко ко није део ниједне странке, неко кога би могао да подржи веома широк спектар политичких странака”. Извор: Политика