Правда

Пише: Ненад Кецмановић Ради се о два протестна скупа заказана истог дана у исто време у Бањалуци; о митингу који је заказала опозиција „Савез за промене” (СЗП), окупљена око СДС-а, у Парку „Младен Стојановић”, и о контрамитингу, који је заказала владајућа коалиција, окупљена око СНСД-а, недалеко одатле, на Тргу Крајине. Све је то у ствари само наставак предизборног надметања из прошле године, које је завршено трећом узастопном победом Додикове екипе на свим нивоима, са изузетком српског места у заједничком Председништву БиХ, које је припало Иванићу из ПДП-а. Иако са послаником мање у Сарајеву, СДС тада прави коалицију са СДА и добија функције у заједничком парламенту и Савету министара БиХ. Већ када је на конститутивној седници нове „владе”, бошњачки „премијер” Денис Звиздић најавио нову туру преношења министарстава из Бањалуке у Сарајево, видело се да ће цена дила бити висока. А Додик, који је био зауставио процес отимања надлежности и наметања закона и борио се за враћање на изворни „Дејтон”, назвао је то издајом републике. Као одговор, ТВ БН СДС-а наставила је са оптужбама власти и посебно Додика, за корупцију, без обзира на то што их је судска истрага баш све отклонила. У исто време посланици СДС-а, као мањина у Скупштини РС, најавили су прелазак на методе ванпарламентарне борбе, то јест излазак на улицу. Тако је, ево, дошло и до заказивања протеста, због корупције, и контрапротеста, због издаје. Због протестне истоветности, истовремености и близине, они се намећу као јединствен догађај, који онда делује контроверзно. Народ је ваљда и против издаје и против корупције јер су обоје друштвено зло. Тешко је наћи некога ко одобрава издају, а против је корупције и, обратно. Уосталом, издаја је најгори облик корупције, јер нико није издајник тек тако, „из спорта”, него ради комада власти, новца и разноразних привилегија. Корупција је пак као подривање националне економије један од облика издаје. А опет, по неким проценама, Запад је у БиХ више инвестирао у корумпирање утицајних и перспективних кадрова него у опоравак привреде у оба ентитета. Поставља се питање зашто је опозиција заказала протестни скуп баш сада. Није разлог само што је пролеће постало глобална сезона преврата него и што јој предстојећи јесењи локални избори не обећавају много гласова. Бирачко тело у РС није мање осетљиво на издају него на „корупцију”, а „међународни” промотори јединствене БиХ и спонзори борбе против самосталне РС и непослушног Додика неће опростити и други изборни неуспех СПЗ и потражиће нове играче. Дакле, за опозицију је сад ил’ никад, иако јој, сем заиста хронично тешке социјално-економске ситуације, ништа друго не иде наруку. Најновији антисрпски испади, као што је бацање у смеће цвећа положеног у спомен жртвама у Добровољачкој, које су извели сарајевски комуналци или провокација коју је на отварању Ферхадије извео Давутоглу, више јачају националнопатриотски него социјални револт. И, наравно, руше рејтинг политичара склоних већој сарадњи са Сарајевом. Какав може да буде исход? Да ли ће се све завршити без инцидената, накнадним бројањем који скуп је био посећенији ? Да ли ће доћи до сукоба учесника два скупа и масовних нереда? Да ли ће организатори у последњи час отказати оба митинга ради бриге за безбедност грађана? Иако први исход изгледа најреалнији, у РС се ништа не догађа изван „међународног” контекста. Председник Додик је отворено указао на британску везу, која, опет индиректно, упућује на суперсилу, а премијер Вучић на обавештајне податке о убацивању подстрекача преко Србије. Додамо ли томе догађања народа у Црној Гори, Македонији, па и Хрватској, велика гужва у Српској могла би дати изговор већ дуго притајеном ОХР-у да уведе ванредно стање и принудну управу и тако докрајчи реметилачки ентитет, заједно с његовим демократски изабраним руководством. Ако би сукоб међу Србима у Српској био недовољан за такав испланирани исход, гужва се увек може повећати укључивањем за то расположених комшија из другог ентитета. Док су Бакир Изетбеговић и остали делегати из Сарајева са задовољством сеирили како Ахмед Давутоглу дрско провоцира домаћине на отварању Ферхадије у Бањалуци, Форум бошњачких интелектуалаца био је много експлицитнији. Академик Ибрахим Бушатлија је дословце рекао: „Ако РС не можемо правно укинути, можемо је физички ликвидирати. Ми ту силу имамо, а Срби је немају и зато се од нас не могу одбранити. Могу звати кога хоће у помоћ, али мало ко ће им притећи. Нама хоће, увек пристигну Асирци, Ал Каида и остали.” Иако најмање вероватан, најлогичнији исход би био да се учесници скупова из парка и са трга удруже два у један „против издаје и корупције”. Зашто најмање вероватан? Зато што два спонтана окупљања народа организују два конкурентска политичка блока, а високи представник Инцко је само против корупције. Издаја му је добродошла као допринос јединственој и функционалној БиХ. Извор: Политика