Пише: Предраг Ћеранић Примити страну донацију није кривично дело. Чак ни да је уплаћена наменски, у смислу организовања наведених протеста. Тако је у Босни и Херцеговини, али и земљама у окружењу. Значи, не постоји основа за покретање било какве истраге, ни против Чавића, ни против медија који су објавили факсимил Сорошевог Фонда отвореног друштва, чију аутентичност он оспорава. Али, то Драган Чавић добро зна.
У Сједињеним Државама, одакле потиче већина донатора (Фонд браће Рокфелер, Чарлс Стјуарт Мот, Фондација отвореног друштва, Национална задужбина за демократију – НЕД и др.) који издвајају највише новца за невладине организације и медије у земљама Западног Балкана, стање је другачије. Примаоци донација имају статус страног агента и строго им је забрањено да се мешају у политички живот. Недавно је београдска Политика у тексту под називом „Путеви америчког новца у Србији“ објавила да је у последњих десет година, невладином сектору у Србији уплаћено 35 милиона долара од 39 фондација, и да је реч о новцу који је стигао на рачуне 295 организација директно од донатора, мимо УСАИД-а и америчке амбасаде у Београду. Донације су уплаћене и бројним медијима, које је Политика навела, наводећи и уплаћени износ. Тако је, као „занимљив“ издвојен податак да је америчка фондација НЕД изабрала интернет портал Е-новине за промоцију етичких стандарда у новинарству и да је у те сврхе 2011. године НЕД издвојио 41.850 долара. Тим поводом познати српски колумниста Слободан Антонић написао је следеће: „Е-новине које су, за сваког ко је било када посетио тај сајт, прототип примитивног вређања сваког патриоте или демократе, чак и сваког ко мисли другачије – добијају од САД 3.000 евра месечно „за промоцију етичких стандарда у новинарству“?! Какав апсурд! Још 2008. године упозорио сам – цитирајући низ вулгарности с тог портала – да су Е-новине „псовачка страна `друге Србије.“
Није Политика податке о страним донацијама објавила да би се неко кривично гонио, јер се о кривичном делу не ради, већ о потреби отварања дијалога о транспарентности рада невладиних организација и медија који примају стране донације. Када је на предлог клубова посланика СНСД, ДНС-НС-СРС и СП у у скупштинску процедуру упућен Нацрт закона о раду непрофитних организација, исти је изазвао бурна реаговања у невладином сектору и означен као „удар на рад невладиних организација“ јер „настоји етикетирати и дискриминисати невладине организације које се финансирају из страних извора“. Нацрт поменутог закона накнадно је повучен из процедуре.
Шта жели Драган Чавић? Да покрене иницијативу о доношењу закона који би рад невладиних организација, медија и појединаца, који примају стране донације учинио транспарентним? То сигурно не. Притисак на медије, што се посебно постиже јавном прозивком новинара и уредника медија који објаве оно што политичару није по вољи, у БиХ је постало нешто уобичајено. Драган Мектић то чини брутално, Драган Чавић то ради суптилно. Извор: Правда
