Када говоре о ракетама средњег домета Стандард, које су део америчког антиракетног штита, руски стручњаци признају да оне заиста могу бити оспособљене за напад на систем контроле стратешких нуклеарних снага Русије.
Генерални пројектант Института за термотехнику, Јуриј Соломонов сматра да се ракета намењена пресретању руских балистичких ракета може лако репрограмирати за напад на копнене мете. Ипак, то се тешко може назвати озбиљном претњом за Русију. Прво, руски систем противракетне одбране, који укључује ваздушне и космичке снаге, може да пресретне такве ракете, чак и ако су лансиране из Румуније или Пољске. Друго, америчке ракете тог типа су у стању да нападну копнене циљеве на удаљености од 500 до 1.500 километара. Оне зато немају домет до Москве. Треће, у случају акта агресије против Русије, Москва би прибегла свим средствима одвраћања.
У Европи се боје руских тактичких ракетних комплекса Искандер-М. То је заиста врло озбиљно оружје, покретно, и способно да изведе неочекивани напад. Али, домет његових ракета је 300-350 километара. Према томе, њима се може достићи, рецимо Румунија, али са територије Придњестровља, где међутим нема руских ракета. У овој непризнатој републици, Русија има само контингент мировних снага. Са енклаве Калињинград, ракете Искандер могу досегнути само део Пољске и Балтичког мора. Оне имају своје задатке, који нису уврштени у систем руске ракетне одбране.
Русија има и озбиљнији калибар. Мало је вероватна употреба интерконтиненталних система РС-24 Јарс (мобилни или у силосима), као и Р-30 Булава (могу се лансирати из нуклеарних подморница) ради уништења ракетног штита у Европи - то је као да се топом пуца на врапце. Исто важи и за таква "чудовишта", као што су Топољ-М или Војвода (Сатан) којима Америка може да се збрише са лица Земље.
Русија за потребе уништења антиракетнотг штита може да користи ракете Калибар, које имају више верзија, и које су у стању да носе нуклеарне бојеве главе. Чак и мали ракетни брод, који се рецимо налази у Севастопољу, може да покрива Трансилванију, Букурешт и територије које се налазе у опсегу до 2.500 километара. Са Балтијска, пројектили Калибар могу достићи све земље западне Европе, укључујући и Велику Британију.
Стратешке суперсоничне крстареће ракете Кс-101 (Кс 102 са нуклеарном бојевом главом) су у стању да погоде циљеве на удаљености од 5.500 километара, са тачношћу до пет метара. Њихово откривање и пресретање је тешко могуће, а њихова борбена употреба је доказана током акције руског ваздухопловства у Сирији. Стратешки бомбардери Ту-160, са којих су лансиране крстареће ракете Кс-101 и Кс-555, нису чак морали ни да уђу у сиријски ваздушни простор, и све су погађале циљеве путем лансирања ракета. Ово оружје веома лако може да се обруши на било које војне објекте у Европи.
"Американци не маре за Стари свет, - каже војни експерт Владислав Шуригин. "Чак и када би се Румунија претворила у прах, Американцима би било важно да су САД сувише далеко, и да код њих неће бити експлозија. Стварањем објеката ракетне одбране у Европи, Сједињене државе су буквално своје партнере у Европи, подметнуле да приме узвратни удар из Русије".
Треба напоменути да током 40 година постојања Варшавског пакта, Совјетски Савез никада није имао споразуме са европским савезницама који би укључили и нуклеарне снаге. Само је кратко време постојала је мала група нуклеарних јединица распоређених на територији Немачке Демократске Републике у оквиру совјетских снага у Немачкој.
Што се тиче непобедивости и неповредивости Сједињених Америчких Држава, те илузије се разбијају и распадају када се сусретну са хиперсоничном технологијом коју Русија успешно користи за своје најмодерније ракете. Та технологија једноставно елиминише цео ракетни одбрамбени систем у Европи и Сједињеним Америчким Државама.
Да ли је могућ руски превентивни удар на НАТО објекте у Европи? Да ли треба уништити непријатеља пре него што он први нападне? Наравно да не. Руска спољна политика се заснива на тежњи за решавање сукоба мирним путем, без употребе силе. Акције Русије у Сирији нису биле нападачке, већ са циљем застрашивања и неутралисања терориста.
Паника у балтичким земаљама, који неуморно понављају да ће их Руси напасти, је само блеф, чија је сврха добијање финансијске помоћи од западних земаља. Русија неће да заузме Украјину, иако је она већ исцрпљена од копања ровова и изградње зидова на граници. У 2008. години, током операције у Грузији, руске трупе су лако могле да уђу у Тбилиси, али то нису урадиле, већ су се зауставиле на границама Јужне Осетије, која је била жртва агресије Грузије.
Међутим, треба признати да руска војска остаје у стању борбене готовости и да је спремна да примени сва расположива средства да одбије агресију. На срећу свих нас, изгледа да нико није спреман да провери праву војну моћ Русије. Извор: Pravda.ru/ Курир
