Према миту, умро је као прави Србенда, у дубокој старости, а његов гроб није обележен како му се душмани не би мртвом светили. На данашњи дан 1395. године у бици на Ровинима погинуо је чувени Краљевић Марко, најпопуларнији Србин у историји, коме ће било ко тешко то звање одузети. Рођен као Марко Мрњавчевић, син краља Вукашина, који је био сувладар Уроша Нејаког, последњег владара из лозе Немањића, Марко је носио титулу српског краља 1371-1395, али је имао реалну власт само у крају око Прилепа, познатом као Прилепско краљевство. У животу историјског краља Марка јасно се издвајају два периода, до Маричке битке и после ње. У првом је Марков животни пут у сталном успону, само што то није био његов лични успон него успон његове породице. У доба цара Уроша, Мрњавчевићи избијају на прво место међу обласним господарима: Марков отац Вукашин крунисан је за краља и постао Урошев савладар, а стриц Угљеша добио је титулу деспота и постао господар велике Серске области. Све до Маричке битке, у којој су Мрњавчевићи неславно завршили, Марко се налазио у сенци свог оца. Ипак, доспео је на највиши положај у држави - постао је 'млади краљ' (краљевић) што је у политичком систему немањићке Србије значило да је одређен за престолонаследника, а с обзиром на то да је Вукашин био Урошев савладар и да Урош није имао наследника, он је постао и престолонаследник Душановог царства. Његова владавина, започевши 'српском погибијом' на Марици, у целини је текла у знаку тог пораза. Уместо да постане законити владар српског царства, постао је краљ вазалне области и подложник турског цара, а није могао да сачува ни оно што су му Турци оставили. Грабљиви суседи отимали су му део по део теориторија тако да је, на крају, од простране државе краља Вукашина остала мала област око Прилепа. Марко је највећи губитник међу владарима и великашима у том времену, и иначе карактеристичном по великим националним поразима.
Иако је живот изгубио борећи се на страни Турака, његове речи које је забележио Константиин Филозоф да се моли Богу за победу хришћана окупљених око влашког војводе, па макар он, Марко, први погинуо, остале су да одјекују српским народом кроз епски лик који нема премца у свету. Марко Краљевић је највећа загонетка српског народног епоса. У Марку се слегло вековно историјско искуство народа, на њега су прешле улоге и судбине многих епских јунака како оних о којима се певало пре њега тако и оних о којима се певало после њега.
Ево једне од најпознатијих песама о њему:
Орање Марка Краљевића Вино пије Краљевићу Марко
Са старицом Јевросимом мајком,
А кад су се напојили вина,
Мајка Марку стаде бесједити:
„О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани се, синко, четовања,
Јер зло доба донијети неће,
А старој се досадило мајци
Све перући крваве хаљине!
Већ ти узми рало и волове,
Пак ти ори брда и долине,
Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
Те ти храни и мене и себе.“
То је Марко послушао мајку:
Он узима рало и волове;
Ал' не оре брда и долине,
Већ он оре цареве друмове.
Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
„Море, Марко, не ори друмова!“
– „Море, Турци, не газ'те орања!“
„Море, Марко, не ори друмова!“
– „Море, Турци, не газ'те орања!“
А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби турке јањичаре;
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
„То сам тебе данас изорао!“
Са старицом Јевросимом мајком,
А кад су се напојили вина,
Мајка Марку стаде бесједити:
„О мој синко, Краљевићу Марко,
Остани се, синко, четовања,
Јер зло доба донијети неће,
А старој се досадило мајци
Све перући крваве хаљине!
Већ ти узми рало и волове,
Пак ти ори брда и долине,
Те сиј, синко, шеницу бјелицу,
Те ти храни и мене и себе.“
То је Марко послушао мајку:
Он узима рало и волове;
Ал' не оре брда и долине,
Већ он оре цареве друмове.
Отуд иду Турци јањичари,
Они носе три товара блага,
Па говоре Краљевићу Марку:
„Море, Марко, не ори друмова!“
– „Море, Турци, не газ'те орања!“
„Море, Марко, не ори друмова!“
– „Море, Турци, не газ'те орања!“
А када се Марку досадило,
Диже Марко рало и волове,
Те он поби турке јањичаре;
Пак узима три товара блага,
Однесе их својој старој мајци:
„То сам тебе данас изорао!“
Извор: Правда/Espreso.rs