Багер се пробија кроз насип. Ускоро ће пролаз бити довољно широк за пролазак возила. Теренска возила и камиони пале моторе. На ирачко-сиријској граници више нема контроле. Граничари су убијени. Убили су их борци терористичке организације „Исламска држава“. Граница више не постоји.
Sykes-Picot Agreement unravelling on its centenary https://t.co/VQBH6JethWpic.twitter.com/P6R6vKYaal
— Middle East Eye (@MiddleEastEye) May 16, 2016
Велики број Арапа сматра да је тај споразум антиарапска завера Европљана. Сиријско-немачки политолог Басам Тиби, каже да се сећа како је у младости морао интензивно да да се бави споразумом. – У сваком разреду до завршетка средње школе сам се бавио споразумом Сајкс-Пико, и ожиљицима које је иза себе оставио. То је био саставни део часа историје. Ожиљке не осећају само Сиријци, него сви Арапи. Британци и Французи су споразумом Сајкс-Пико усред Првог светског рата, сигурни да ће га добити, између себе поделили велике делове Османлијског царства – не питајући људе који тамо живе. На основу тог споразума, Французи су добили право над подручјем које се простире од југоистока данашње Турске, преко севера Ирака и Сирије па све до Либана. Британци су узели територију која обухвата јужни и централни део Ирака. Подручје које се налазило између, а на њему се данас налазе Сирија и Јордан, западни Ирак и североисточни део арапског полуострва – требало би да постане арапско краљевство под британско-француским мандатом. Наредне 1923. године, Велика Британија је источни Јордан одвојила од Палестине и тиме ударила темеље данашњем Јордану. Крајем 19. века су Британци под своју заштиту већ узели мали Емират, Кувајт. Након првог светског рата је Кувајт прогласио независност.Извор: Телеграф
У целој овој причи су и Немци имали неславну улогу. Они су ратом и на Блиском истоку желели да ослабе своје непријатеље у Првом светском рату: Немци су били у савезништву са Османлијским царством. Заједно са Калифом у Истанбулу, највећим сунитским ауторитетом, позвали су Арапе су на „Џихад“, свети рат против Битанаца који су заузврат склопили савезништво са Шерифом Хусеином бин Алијем. Као чувар светих градова, Меке и Медине, у данашњој Саудијској Арабији, бин Али је после Калифа, био други по рангу верски ауторитет сунита. Погледајте видео: У октобру 1915. године, Хенри МекМахон, британски високи комесар у Египту, дао је примамљиво обећање Шерифу Хусеину: ако Арапи подрже Британце, они ће заузврат Шерифу помоћи да оформи своје краљевство. „Велика Британија је спремна да призна независност Арапа у границама које предложи Шериф“.How did the "secret" Sykes-Picot Agreement become public? https://t.co/aBFqn6Edoopic.twitter.com/OuDSlkZYiJ
— The Atlantic (@TheAtlantic) May 16, 2016
Савезништво је договорено. Вођа Арапа је Шерифов син Фаизал бин Хусеин. Заједно са британским агентом Томасом Едвардом Лоренсом, или Лоренсом од Арабије, натерали су Османлије да се повуку.
Након Првог светског рата, на мировној конференцији у Паризу, разговарано је о новом поретку. Фаизал се заложио за Арапе.
– Сигуран сам да су велике силе испред својих материјалних интереса ставиле добробит арапског становништва.
Међутим, Фаизал се преварио: Француска и Велика Британија остају при већ договореној подели територије. Арапских држава ће бити, али под њиховим утицајем. Тадашњи британски министар спољних послова Дорџ Лорд Курзон је рекао да привредни интереси Велике Британије морају буду сакривени иза „арапске фасаде“: управа и власт под британским вођством, контролисани од стране рођеног Мухамеданца, и по могућности једног арапског тима“. Значај договора постигнутог на конференцији у Паризу тешко да се може преценити. На основу њега су настале две нове државе: Сирија и Ирак. Француским мандатом из 1922. године је створена још једна држава: Либан. Другим мандатом Заједнице држава исте године је предвиђено формирање „националне домовине јеврејског народа“, што је био темељ за касније оснивање Израела.
– Уверевам вас да ми Арапи против Јевреја не гајимо мржњу, етничку или верску, које на жалост владају у другим деловима света – рекао је Фаизал у Паризу. Међутим, његова добра воља је брзо нестала пред изазовима сувише тешке стварности. Погледајте видео:Map showing zones of control in the Middle East set out in the controversial Sykes-Picot Agreement 100 years ago pic.twitter.com/UW10Pn0XAV
— AFP news agency (@AFP) May 14, 2016
Нови поредак је створио позорницу за серију бескрајних ратова и сукоба: напетости између Израелаца и Палестинаца повремено ескалирају у рат, ту је и либански грађански рат од 1975. до 1990. године, други Заливски рат чији је повод био напад Садама Хусеина на Кувајт у аугусту 1990. године, а ту су и напетости сличне рату у курдском подручју у Турској, Ираку, а касније и Сирији.
На крају фатална инвазија САД 2003. године и лоше управа која је уследила, довела је до фронтова дуж линија раздвајања верских заједница. Тако је и настала „Исламска држава“, која се ускоро укључила у грађански рат у подељеној Сирији. За то није крива само нова подела Блиског истока пре 100 година, али у годинама које су следиле су постављени темељи регионалног поретка које је и данас плодно тло за напетости, устанке и ратове.
