Очараност заљубљених људи неком особом показује све већи број нервних активности у неколико регија мозга, укључујући и компоненту награђивања која се активира када смо са вољеном особом. Истраживачи тврде да ће ови налази бити од помоћи да се у основи нервних механизама расветли романтична љубав и истичу да методе којим се користе представљају добар начин за истраживање љубави.
На питање шта је љубав није могуће дати конкретан одговор, али према речима психолога љубав је мотивационо стање да се уђе или одржава блиска веза са неком другом особом. Међутим, то не даје увид у основу биологије овог интригантног стања које је повезано са дубљим ефектима попут еуфорије, жудње, опсесије, промене личности, чак и ризика.
Стога је јасно да је љубав комплексна мешавина когнитивних, емоционалних и компонента у понашању, али шта је неуролошка основа за то? Дошло је до повећања количине интересовања за ову тему у последњих неколико година и неколико студија посвећено је испитивању образаца мождане активности оних који су заљубљени. Истраживања овог типа су била занимљива, али су ограничена због тога што су посматрали само мождане промене док су испитаници обављали одређене задатке, попут гледања у фотографију вољене особе. Остало је непознато да ли романтична љубав може да утиче негативно на функционалну структуру мозга, а то је оно што је ово истраживање настојало да сазна.
За потребе истраживања, Међународни тим истраживача из институција у Кини и Њујорку је испитивао 100 здравих студената старијих од 18 година са Универзитета Саутвест. Волонтери су били подељени у групе на основу тренутног стања њихове романтичне везе. Категорија у љубави састојала се од појединаца који су тренутно заљубљени или су у романтичној вези, категорију окончана љубав чине они који су недавно окончали везу или више нису заљубљени, а категорија самци састављена је од људи који никада нису били у заљубљени или нису били у романтичној вези. Међу овим групама није било великих разлика у старости, образовању или приходима.
Истраживачи су затим користили стање мировања функционалне магнетне резонанце како би истражили активност мозга свих студената, док нису размишљали ни о чему. На тај начин научници би могли да добију ширу слику о функционалној структури њиховог мозга. Они су открили да је, у поређењу са другим групама, група која се састоји од заљубљених испитаника имала повећану активност у неколико регија, укључујући и оне које су активиране за награду, мотивацију, емоцију и социјално функционисање. Са друге стране, код оних који су били у групи окончана љубав примећена је смањена активност.
Иако су ови резултати свакако занимљиви, потребно је напоменути да је истраживање имало неколико важних ограничења. Наиме, истраживање није обухватало дужи временски период, тако да не знамо активности мозга пре заљубљивања. Поред тога, оно се ослања на класификацију ученика према заљубљености што је веома субјективна категорија.
Извор: Nationalgeographic.rs
