Правда

Истраживачки сајт „Интерсепт” објавио је још једну групу тих списа, међу којима и оне који се тичу изручења такозване Алжирске групе, шесторице наводних припадника Ал Каиде осумњичених за планирање бомбашког напада на америчку амбасаду у Сарајеву 2001. године, који су након ослобођења пред судом у босанској престоници ипак завршили у затвору  – у Гвантанаму, на Куби. Тај случај није показао само то колико су Џорџ Буш млађи и његови људи у „рату против тероризма” игнорисали сопствене и туђе законе него и колико су њиховим уценама били подложни међународна администрација у Босни и Херцеговини и влада те државе, чији се ондашњи премијер Златко Лагумџија касније нашао под истрагом због противправног лишења слободе шесторке из Алжира. Доказа против чланова те групе није било јер, преноси „Интерсепт” интерне депеше НСА, амерички обавештајци нису поделили прикупљени материјал с босанским судством. Зато је Врховни суд БиХ у јануару 2002. године, три месеца након што су стављени у притвор, наложио пуштање шесторо Алжираца. Али, САД су затражиле од босанских власти да им затворенике препусте уместо да их ослободе. Њихово преузимање је накратко морало бити одложено због тога што се испред зграде централног затвора у Сарајеву окупило неколико стотина људи. Избили су насилни нереди које су угушили специјални интервентни водови. Напослетку, конвој америчких војника са затвореницима кренуо је према Тузли тек око поноћи, уз највише мере предострожности у страху од пресретања, наводи се у документима које је објавио „Интерсепт”. Примопредаја Алжираца није текла глатко ни пре те ноћи. Још у новембру им је опозвано држављанство, али њихова домовина је одбила захтев босанске владе за депортацију. Уследио је жесток притисак Вашингтона на органе у БиХ. Чак се и тадашњи високи представник међународне заједнице у тој држави Волфганг Петрич касније жалио на то, прецизирајући да су, како је својевремено пренео „Мадер Џоунс”, САД захтевале да им Алжирци буду изручени како не би повукли своју подршку мисији коју је предводио. „Да сам гласније протестовао због тог очевидног кршења закона, верујем да бих угрозио међународну мисију. Морао сам да бирам”, казао је Петрич. И Мадлен Рис, у оно време комесар Уједињених нација за људска права у Босни, оценила је да је Америка, преко својих људи који су били део кључних међународних институција у тој земљи, злоупотребила тај интернационални апарат да би издејствовала своје спољнополитичке циљеве, то јест, како је констатовао Петрич, да су се представници САД у тим телима понашали као изасланици Вашингтона уместо да су се држали својих дужности. Петрич је, писао је „Мадер Џоунс”, иронично приметио да је Америка тиме урушавала све напоре међународне заједнице, па и сопствене, да се у БиХ изгради правна држава, те да је чак пренебрегла и одлуку Коморе за људска права, судске установе која је била амерички изум, а у јануару 2002. године је наложила да се обустави изручење „Алжирске групе”. Њени чланови су завршили у Гвантанаму, затвору по злу прослављеном тортуром над затвореницима који су ту годинама држани без судског налога. Шесторки из Алжира тек је 2004. године, извештавао је „Мадер Џоунс”, дозвољено да виде своје адвокате. Четири године касније, по тужби једног од њих, одлучено је да он, као и сви остали заточеници, има право да пред америчким савезним судом оспори притвор који му је наметнут. Исте године петорица чланова групе су пуштена на слободу, док је последњи од њих остао у Гвантанаму до 2013. Двојица су се вратила у БиХ, где су против те државе подигли тужбу због нелегалног изручења. Златко Лагумџија и његова странка су годину дана након предаје Алжираца америчкој војсци изгубили изборе. Истрага против Лагумџије прекинута је 2010. због недостатка доказа, да би три године касније, како је јавила Ал Џазира, поново била покренута. Извор: Политика