Најпре је било речи о Националној гарди, али неки су сматрали да је тај појам неспретно изабран. За једне је звучао „сувише западно“, док су други сматрали да тај појам подсећа на Националну гарду Украјине која је основана пре отприлике две године и која делује против проруских сепаратиста на истоку земље. У нацрту закона који је касније објављен, скраћени назив гласи „Росгвардија“, што значи „Руска гарда“ или „Гарда Русије“.
Та нова организација требало би пре свега да буде формирана на темељима такозваних унутрашњих јединица Министарства унутрашњих послова. Ради се о полицијским јединицама сличним војсци које још од времена Совјетског Савеза делују унутар земље. Осим тога, у нове структуре би требало да се уграде и специјалне јединице полиције попут јединице ОМОН и стражарске полицијске службе. Руски стручњаци процењују да би укупан број припадника нове Руске гарде могао да буде између 300 и 400 хиљада људи. Званичних података нема. Главна разлика у односу на раније структуре је следећа: нова полицијска јединица биће директно подређена председнику.
За шефа Руске гарде који има ранг генерала Путин је именовао Виктора Солотова, свог дугогодишњег човека од поверења. Тај 62-годишњак донедавно је био заменик Министра унутрашњих послова и шеф споменутих унутрашњих јединица. Реномирани московски лист „Новаја газета“ Солотова је једном описао као „човека у најужем контакту с председником Русије“. Као и Путин, и Солотов је за време Совјетског Савеза био у тајној служби КГБ. Деведесетих година био је задужен за лично обезбеђење градоначелника Санкт Петербурга Анатолија Собчака, као и за заштиту његовог заменика Владимира Путина. Кад је Путин 1999. постао премијер Русије, Солотов је био његов главни телохранитељ. Након избора Путина за председника 2000. године, Солотов је напредовао до шефа председничке службе обезбеђења и на том месту остао више од десет година.
Маргарете Клајн из берлинске фондације „Наука и политика“ сматра да постављање Солотова на место шефа нове Руске гарде представља „формирање организације која је заиста усмерена на председника“. У Русији, додуше, нема отворене борбе за власт, али постоји својеврсни „неформалан плурализам елита“, указује Клајн за Дојче веле. Путин је тако себи „обезбедио директан приступ“, оцењује Клајн.
У Русији се нагађа шта би заиста могло да се крије иза формирања нове јединице. Путин је тај корак образложио изазовима пред којима се налази Русија. У нацрту закона се, између осталог, наводе задаци попут одбране од тероризма, заштите стратешких објеката, али и „гарантовање функционисања режима у ванредним ситуацијама“. То би значило да Руска гарда може да делује и током демонстрација односно јавних протестних скупова. Јединица ће моћи да отвара ватру, односно пуца без упозорења, да претреса станове или прекида мобилне везе.
Многи указују на то да задаци Руске гарде у суштини нису ништа ново. Полиција ионако стоји иза Путина – тако гласи општи консензус у стручним круговима. „Нејасно је зашто наводно старе структуре нису подобне“, оцењује за Дојче веле руски новинар и блогер Александар Плушчев. Откад је Путин на власти, није било „никакве сумње у способност органа власти да сваку врсту протеста угуше већ у самом почетку“, наводи Плушчев.
Неки стручњаци верују да би Руска гарда требало да делује пре свега приликом могућих протеста након парламентарних избора на јесен 2016. и током председничких избора 2018. године. Узимајући у обзир све лошије економско стање у Русији, такви протести су итекако могући – иако је тренутно већина Руса на страни Путина.
На то упућује и Маргарете Клајн: „Верујем да је најважнији разлог забринутост због могућег избијања неке врсте 'шарене револуције' у Русији или бар од побуна и масовних протеста“, каже та експерткиња. „Шарене револуције“ – тако се у Русији називају побуне из 2003. године у бившој совјетској републици Грузији или 2004. и 2014. у Украјини.
Најбоље обучене руске специјалне јединице, попут јединице ОМОН, до сада су биле „распоређене по читавој земљи“, али их није било много. Тзв. унутрашње полицијске јединице се великим делом састоје од војних обвезника који нису толико професионални, указује Клајн: „Са овом новом реформом, ствара притисак да се тај део јединица професионализује.“
Друга уобичајена реченица објашњења гласи: нова структура требало би да штити Путина од могућег пуча из сопствених редова. О тој могућности већ дуго се спекулише, иако за то нема доказа.
„Новаја Газета“ пише и о трећем могућем објашњењу за формирање гарде. Нова Руска гарда је, пише тај лист, задужена између осталог и за то да се ослаби моћ чеченског лидера Рамзана Кадирова. Кадиров је у тој руској аутономној републици на Северном Кавказу успоставио веома јаку полицијску јединицу која подлеже искључиво његовој надлежности и која би сада требало да се интегрише у Руску гарду.
Маргарете Клајн из немачке фондације „Наука и политика“ указује на то да на крају и званично наведени разлог – борба против тероризма – игра улогу у формирању јединице. „Русија је земља која је најјаче погођена терористичким нападима“, каже Маргарете Клан и додаје да велику опасност пре свега представљају борци-повратници из редова такозване „Исламске државе“. Извор: DW.de
