Правда

У завршном обраћању учесницама 13. самита Организације за исламску сарадњу (ОИС) који је пре десетак дана одржан у Истанбулу, Реџеп Тајип Ердоган им је поручио да морају предузети брзе дипломатске кораке и признати државност самопроглашеног Косова. "Међу 56 исламских земаља, још има неких које нису признале Косово и веома смо забринути због тога", рекао је турски председник. Званични Београд се није јавно оглашавао поводом ове изјаве шефа турске државе, али, како сазнајемо, овај Ердоганов иступ ипак није прошао без реакције из Србије. Наиме, према информацијама, Ердоганова изјава била је повод да се у Министарство спољних послова позове турски амбасадор у Београду Мехмет Кемал Бозај, где му је изражен усмени протест Београда због поновљеног испада турског председника. На ове критике турски амбасадор је, како сазнајемо, одговорио да је Ердоган морао да се дотакне у свом излагању и питања Косова као једног од проблема пошто Турска преузима председавање Организацији исламске сарадње, те да је то више било исказивање његовог незадовољства чињеницом да неке муслиманске државе нису признале Косово него што је био позив тим земљама да признају косовску независност.        Саговорник каже да се Турској, као и свакој другој земљи која се понаша на сличан начин, мора стално стављати до знања да ако желе са Београдом привилеговане економске, културне односе, морају водити рачуна о томе шта су за нас осетљива питања, јер и Београд то чини када су у питању друге земље. "Турци су усвојили линију два колосека са нама, али и са неким другим земљама. Наиме, они са једне стране ударају тамо где је наш државни и национални интерес најосетљивији и систематски раде на томе, а с друге стране се у бизнису појављују као наши стратешки партнери у стилу да су то засебне теме. У неким стварима ипак не може тако. Због таквог понашања Анкара сада нема добре односе ни са једном државом у региону осим са Саудијском Арабијом", објашњава саговорник из дипломатских кругова. Међу оном половином од 56 земаља Организације за исламску сарадњу које су се због непризнавања независности Косова нашле на оштрици Ердоганове критике је и највећа муслиманска земља Индонезија. Ових дана тамо је боравио председник Томислав Николић као први шеф српске државе који је после 58 година путовао у Џакарту. Једна од централних тема разговора са тамошњим званичницима, међу којима и председником Џоком Видодом, била је и Косово. Видодо је поручио да његова земља неће признати независност јужне српске покрајине и да "остаје при чврстом ставу да међународна правила и принципи морају да се поштују". Они, како је рекао, пажљиво прате дијалог Београда и Приштине у уверењу да он доприноси миру у региону и шире. Разлог што многе исламске државе, међу којима има и врло утицајних међу арапским светом, одбијају позиве попут Ердогановог и упорно одолевају притисцима, пре свега Вашингтона, према мишљењу саговорника, може се тражити и у чињеници да питање Косова није повезано са религијом. "У инсистирању САД и других западних сила да се призна косовска независност у муслиманским земљама то не виде као промоцију ислама. Уосталом, Ердоган се доста обрукао у исламским земљама, устао је против влада неких земља попут Египта и Сирије и све му је мањи утицај", каже Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду.  Земље које не желе да се приклоне америчком ставу на првом месту руководе, како наводи, њихови национални интереси јер многе од њих имају проблем са потенцијалном сецесијом – Индонезија са Источним Тимором, Азербејџан са Нагорно-Карабахом, Иран који има увек својих проблема, а није у тако добрим односима са Турском...  Гурањем приче о косовској независности Ердоган, како оцењује Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ, само потпаљује ватру испод својих стопала јер има далеко већи проблем са Курдима него ми са Албанцима. Када је реч о муслиманским државама које одбијају да признају независност Косова, он каже да је реч о земљама које су настале као резултат колонијалног освајања, а њихове границе углавном нису природне. "Они се прибојавају да би тај ’јединствени случај’, каквим Косово неоправдано третирају на Западу, могао да буде коришћен за разне друге сличне мајсторије страних сила. Друга ствар је што је до независности Косова дошло путем једне нелегалне војне интервенције коју је предводила Америка и што нема најава да ће она ставити тачку на ту врсту понашања у међународним односима. Може се десити да се то понови и у некој другој земљи и да освојени део одмах или у етапама буде доведен до статуса независности", објашњава Јовановић. Као врло озбиљан разлог он истиче и остатке политике несврстаности који све те земље везују за Београд. "Јесте да Југославија не постоји, али за њих је Београд синоним те политике. Србија је једина земља бивше Југославије која је у контакту са том политком и која наставља са политком неутралности. Има ту и неке историјске, политичке болећивости која нама иде у корист", сматра Јовановић, а у прилог његовој тези сведоче и речи председника Представничког дома Индонезије Адеа Комарудина који је Николићу рекао да темељ пријатељства две земље, постављен у време несврстаних, треба да буде основ за учвршћивање сарадње. Саговорник нашег листа из дипломатских кругова каже и да су мали изгледи да муслиманске државе које нису признале Косово у првом таласу сада то учине, поготово не на позив Ердогана јер и он и Турска имају прилично мали кредибилитет у том свету. Ситуација се доста искристалисала и, како каже, постало је јасно да Косово није питање односа хришћана и муслимана већ једно територијално и политичко питање. Зато је ефекат Ердоганових речи, закључује наш саговорник, занемарљив. Извор: Политика