„Количина ослобађања метана запањила је руски истраживачки тим који је испитивао морско дно појаса око источног Сибира на северу Русије скоро 20 година“, извештава Индепендент.
Индепендент је спровео интервју са Игором Семилетовом из Међународног арктичког истраживачког центра на Универзитету Фербенкс, Аљаска, који је водио осмо заједничко крстарење САД и Русије источносибирским арктичким морима. Семилетов је рекао да никада није видео толику количину метана која се ослобађа са дна Арктичког мора. „Раније смо пронашли структуре у виду бакљи које су имале око десетак метара у пречнику. Ово је први пут да смо пронашли моћне, цуреће структуре са више од 1.000 метара у пречнику. То је невероватно“, рекао је др Семилетов. „Понајвише сам био импресиониран сразмером и густином облака. Над релативно малом облашћу пронашли смо их око стотину, али на широј области би требало да их је на хиљаде“, рекао је он. Научници процењују да се испод арктичког пермафроста налазе милиони тона метана. Највећи страх представља чињеница да би тај метан, пошто глобалне температуре расту из године у годину и пошто се лед на Сибиру топи, могао изненада да се ослободи у атмосферу, доводећи до климатских промена. Неколико таквих џиновских експлозија би имале дејство стотина атомских бомби које би блокирале атмосферу. Човечанство то не би могло да поднесе. То би био почетак краја. Просто речено, човечанство буквално седи на џиновским нуклеарним бомбама, питање је када ће се активирати, и потпуноје неважно где ће се активирати, опасност је глобална. Тим др Семилетова је 2015. године објавио студију у којој се процењује да емисије метана у овом региону износе око 8 милиона тона годишње, али последња експедиција указује на то да је процена веома близу стварној сразмери феномена.
Извор: webtribune.rs
