Хофер, кандидат Слободарске партије (ФПО), сматра да су, кад је реч о Косову, "ране још свеже, а проблеми превелики", тако да би учлањивање Косова у међународне организације, укључујући ЕУ и УН, подстакло само негативно расположење.
“Сматрам и да би пријем Косова у међународне организације у овом тренутку створио више проблема, него што би решио", истакао је он у интервјуу Тањугу.
Хофер, који је у првом кругу гласања освојио далеко највећи број гласова, уверен је да ће се решити проблем хрватске блокаде пута Србије у ЕУ.
“Када је реч о Србији и Хрватској, ради се о прошлости пуној емоција. Био сам млад војник када је избио рат на простору бивше Југославије. Имам и суседе који су са тог простора, који долазе код мене на католички Божић, а ја идем на њихове православне празнике. Ако се жели овај проблем разумети неопходно је сагледати историју. Верујем да ће се питање блокаде решити. Србија је на добром путу. Аустрија, као неутрална земља, може дати свој допринос посредовањем како би се омогућио пријем Србије у ЕУ", објаснио је он.
Хофер је казао да као председник Аустрије жели да посети земље Балкана и посредује.
“Желим да решим проблеме, јер сам уверен да је за мир у Европи веома важно да Србија и Хрватска имају добре односе", подвукао је он.
Упитан да ли Србија мора признати Косово да би постала чланица ЕУ Хофер је казао да је то један услов који поставља ЕУ, иако на другој страни делује супротно таквим захтевима, те, и поред нерешеног кипарског питања, жели да убрза преговоре са Турском.
“Сматрам да треба примењивати исте аршине", поручио је трећи председник аустријског парламента.
Он је оценио да је Србија веома важан партнер Аустрији због својих економских контаката, те истиче да намерава ту сарадњу да подстиче и форсира.
Упитан за Босну и Херцеговину, Хофер је казао да је установио да деловање Валентина Инцка као међународног представника није било крунисано великим успесима.
“Уверен сам да ћемо бити суочени још са много проблема у Босни и верујем да високи представник, ако буде обављао дужност као до сада, не може допринети решењу", нагласио је он.
У вези ЕУ он је подвукао да Унија има будућност, јер је то најважнији пројекат - битан мировни и економски пројекат.
“Међутим, питање је у ком правцу ће се развијати. ЕУ ће имати будућност само ако се буде развијала у духу Шарла де Гола, који предвиђа да су земље чланице јаке. То мора бити Европа договора око снажних тема, као и Европа у којој би чланице могле слободно да самостално решавају своје проблеме. Не сме се правити ЕУ по моделу некаквих 'сједињених европских држава' или централна држава Европа'", објаснио је Хофер.
По питању проширења, ЕУ, сматра, мора да делује обазриво и с мером.
"Не мислим да би било лако примити Турску у чланство ЕУ, јер то Унија не би могла да савлада. Међутим, земље које су по култури сличне, које испуњавају економске и правне услове, односно доприносе стабилности Европе, треба да буду примљене у чланство", казао је Хофер.
На питање шта би урадио другачије од одлазећег председника Аустрије Хајнца Фишера, он је указао да су они две потпуно различите личности и да свако време изискује правог председника.
"Фишер није лоше обављао свој посао, али је био сувише 'државни нотар'. Сада нам треба председник који је активнији, који би више учествовао у политици, али на одговоран и снажан начин", најавио је он.
Хофер је подвукао да не подржава споразум о слободној трговини ЕУ и САД (ТТИП).
“Слободна трговина у суштини није ништа негативно. Међутим, ако имамо два партнера који производе под различитим условима, ту не може бити равноправности. У САД је заштита потрошача другачија него у Европи, социјални стандарди су мањи, нису приступили климатским споразумима. ТТИП не би функционисао и зато га не бих потписао. Председник Аустрије може да одбије споразуме из политичких разлога, што ћу урадити и инсистирати да се о том документу распише референдум", указао је он.
Када је реч о мигрантској кризи Хофер сматра да је решење у поштовању важећих споразума ЕУ.
“ЕУ се није придржавала споразума из Мастрихта, када је реч о задуживању држава. Такође се није придржавала Шенгенског споразума, није било заштите спољне границе. Даблинска правила нису испоштована и сада лица пролазе кроз многе земље да би стигла тамо где је највећа финансијска подршка. Решење видим само у томе да се придржавамо стриктно Шенгена, да спољна граница Уније буде обезбеђена, како не би биле потребне границе у Европи. А, ако земље попут Грчке и Италије кажу да не могу да чувају границе, иако су се на то обавезале, онда се мора ојачати Фронтекс", указао је он.
“Аустрија као земља 'нето-уплатница' у касу ЕУ очекује од Уније да се придржава споразума. Исто тако морају Даблинска правила да се примењују и поступак за добијање азила решава на граници. Међутим исто тако не треба оставити земље на спољним границама саме. Ако би Србија била спољна граница ЕУ, она би морала решавати молбе за добијање азила, и то би водило нагомилавању избеглица. Због тога је важно да се одбијају она лица која немају шансе на азил, а у Европи, равномерно, поделе лица која имају шансе да добију заштиту. Такође је неопходно да имамо исти систем финансијске подршке тражилаца азила", додао је Хофер.
Он је похвалио сарадњу земаља западног Балкана по овом питању.
“Балканске земље, иако знамо да је то било тешко, предузеле су исправне мере и Аустријанци су им на томе веома захвални", подвукао је он.
На питање шта очекује од избора и зашто грађани треба да гласају за њега Хофер је рекао да ће сваку одлуку, као председник, доносити пазећи да је повољна по Аустрију.
“Ако се одлучујуте у корист Аустрије, то не значи да сте против неког. Паметна решења воде ка томе да сви имају корист од њих, а не само појединци" закључио је он.
У Аустрији се у недељу одржава други круг председничких избора, на којем грађани могу да бирају између два кандидата - Норберта Хофера и Александера ван дер Белена. Извор: Танјуг
