Пише: Виктор Литовкин, војни коментатор, Тасс Још увек је рано за проглашавање победника: у Бриселу је управо одржан нови састанак министара иностраних послова НАТО чланица, а у јулу предстоји самит Алијансе у Варшави, тако да ћемо чути још много нових варијација разрађене тезе о „руској војној претњи“. Али, већ је немогуће проћи мимо неких изјава садашњих и бивших политичких и војних лидера овог блока. Ево једног од њих - донедавног заменика главнокомандујућег НАТО снага у Европи, британског генерала Ричарда Ширефа. Након одласка у пензију, он је написао роман са ефектним насловом '2017: Рат са Русијом', у којем говори о опасности од нуклеарног рата са Русијом, наводно због жеље Москве да нападне Литванију, Летонију и Естонију. У каквим таблоидним новинама је он прочитао о таквим плановима Русије или о сценарију за трећи светски рат, који разрађује и на које се ослања руководство НАТО-а, није сасвим јасно. Али, очигледно је да са главом британског пензионера није све у реду. Председник одбора Државне Думе за међународна питања Алексеј Пушков је тим поводом већ иронично прокоментарисао: "Чини се да на ову функцију (главнокомадујућег НАТО) бирају лудаке". Пушков није далеко од истине. Бивши Ширефов начелник, амерички генерал са четири звездице Филип Бридлав, који је недавно пензионисан са места Врховног команданта здружених снага НАТО у Европи, тврдио је, на пример, да су "Сједињене Државе спремне да се супротставе и поразе Русију у Европи". Како ли он то замишља? Да ли генерал сматра, да ће оружани сукоб са Алијансом на старом континенту (замислите на тренутак тако невероватан и, по мени, неприхватљив сценарио) уз размену удара, укључујући и нуклеарне, бити ограничен на подручје Европе и Русије, а да се неће проширити на северноамерички континент? На пример, на Њујорк, Вашингтон или Јелоустонски национални парк, под којим, као што је познато, дрема моћни вулкан, способан да разнесе пола те земље? Тешко је поверовати да је он тако наиван. Једноставно, такав је ментални склоп америчких команданата: они из неког разлога мисле да ће територија њихове земље у случају Трећег светског рата остати нерањива, као и у годинама Другог светског рата. Не бих овако мислио да нисам прочитао изјаву још једног пензионисаног америчког генерала са четири звездице Веслија Кларка, истог оног који је командовао здруженим снагама НАТО-а током напада на Југославију 1999. године, а који је захтевао од енглеског генерала Мајкла Џексона да „ишутира руске падобранце са аеродрома у Приштини“.
Кларк се избрбљо да „НАТО неће зауставити чак ни нуклеарни напад Русије на Варшаву“. Другим речима, Американци су спремни да жртвују своје најверније савезнике ради победе над Русијом. Сада постаје јасан и подтекст распоређивања америчког система ПРО у Румунији и Пољској. Вашингтон би хтео да се у случају рата он ограничи само на територију Европе и Русије. Али, то је нереалан сценарио. Ако сте мислили да овакве параноидне мисли потичу само од пензионисаних генерала НАТО - жестоко грешите. Ево још једног генерала са четири звездице. Овај пут, чешког. Његово име је Петер Павел. Данас је он на челу Војног комитета НАТО, то јест - он је други човек у алијанси.
Недавно је овај војни командант тврдио да „алијанса може у циљу самоодбране нанети тактички, ограничени и хуманитарни нуклеарни удар". Од кога он мисли да се брани - мислим да не треба појашњавати. Нити: шта ће се десити са онима који нанесу такав „хуманитарни (треба нешто овако смислити?!) нуклеарни удар“, такође. Као објашњење само ћу напоменути да на територији Европе, ако неко не зна, постоји 200 америчких бомби слободног пада Б-61 стационираних у базама у Италији, Немачкој, Белгији, Холандији и Турској. А натовски авиони Ф-15 и Јурофајтер тајфун, који врше борбено дежурство у базама Емери у близини Талина и Зокњај у близини Саулија, оспособљени су за њихово коришћење.
Много речи овим поводом, и не само овим, већ и у другим приликама, па чак и без разлога, изрекао је и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. Њега, такође, без много претеривања, можете уврстити у ВИП-клуб параноика. Он је недавно, на пример, изјавио једном данском листу на енглеском језику да је на пролеће 2013. године Русија одржала у близини шведског ваздушног простора вежбе, током којих су два суперсонична бомбардера дугог домета Ту-22М3 уз пратњу четири ловца Су-27 симулирала нуклеарни напад на Стокхолм и југ Шведске. Нећу чак ни расправљати о бесмислености и шизофреничности овакве измишљотине. Међутим, то је изјава самог генералног секретара НАТО-а, коју нико од осталих западних званичника није негирао. И како се после оваквих речи нормално односити према овом човеку, сматрати га партнером у преговорима? О чему са њим разговарати? Али, баталимо моралисање. Позабавимо се нечим другим.
Зашто тако високи званичници - и донедавни и актуелни лидери војно-политичке алијнасе 28 земаља НАТО - дају такве параноичне изјаве? Да би застрашили јавност и владе Европе постојањем „руске војне претње“ и извукли од европских земаља новац за издржавање војне структуре алијансе и многобројне бирократије, која постоји у њиховим генералштабовима? Наравно, управо због тога.
Ретко која земља, чланица НАТО, плаћа своје обавезе из докумената Велшког самита од 2% БДП-а. Све радије живе као паразити на рачун САД, које плаћају више од 75% буџета алијансе. У 2017-ој су, на пример, планирале за то 3,37 милијарди долара. Али, постоји и друга страна овог процеса – паразитизам највишег руководства НАТО на измишљеном страху од „агресивне Русије“. Где још могу, ионако богати људи, попут генерала Ширефа, Бридлава, Павела, новог команданта Скапаротија, генералног секретара Столтенберга и других, добијати толико много новца на рачун америчких и европских пореских обвезника, користити луксузне виле у елитном делу Брисела, аутомобиле са личним возачима, па чак и авионе, који их могу транспртовати у сваку тачку планете „по службеној дужности“ и имати друге погодности које нису доступне обичним смртницима? Само у руководећим војним структурама НАТО! А само за то што плаше становнике својих земсља руском војном претњом и позвају их на одбрану целим периметром натовских граница, па чак и изван њих. Посао заиста није тежак и добро је плаћен. Њега може радити и шизофреник. Па чак и параноик. Репутација је безначајна, кад је посао тако исплатив.
Извор: fakti.org (Превео: Срђан Ђорђевић)
