Постоји само једна реч којом се може описати Бата – легенда. Само је он могао да сруши немачки авион једним метком. Он је филмом “Валтер брани Сарајево” залудео Кинезе за сва времена. Њега је годинама био глас да је побио више Немаца него сви партизани заједно.
Само он је могао да голим рукама задржи бајонет, а да не пусти ни глас, да преваспита Штефицу Цвек, исуши фонтану да би избегао опкладу, излечи нероткиње…
Без обзира да ли је глумио месара, партизанског команданта, свештеника, полицијског инспектора или човека из народа, Батине улоге су обележиле југословенску послератну кинематографију, а његове филмске реплике ће се препричавати заувек. Живојиновић је рођен 5. јуна 1933. у Кораћици, сеоцету подно Космаја. Као средњошколац је радио као сценски радник, понекад и као статиста у Академском позоришту у Београду, а након завршене средње глумачке школе, из трећег пута је уписао Позоришну академију у Београду. У Београдском драмском позоришту је играо десетак година, међутим, велика звезда је постао захваљујући улогама на великом платну.
Филмски деби је имао 1955. у остварењу “Песма са Кумбаре” Радоша Новаковића, а прве озбиљније улоге у филмовима “Влак без возног реда” (1959.) и “Рат” (1960.) које је режирао Вељко Булајић са којим ће често сарађивати и у наредним деценијама. За улоге у “Козари” (1962.), флмовима “Три” (1965.), “Скупљачи перја” (1967.), “Мајстор и Маргарита” (1972.) награђен је Златном ареном у Пули, за остварење “Трен” (1978.) је добио награду на филмском фестивалу у Москви. Награђиван је и на фестивалима у Нишу и на Палићу, а колико је популаран у Кини сведочи податак да је добио и своје пиво “Валтер“.
Бата је у својој каријери снимио више од 340 филмова и ТВ серија, и тешко је набројати све улоге. Иако је својевремено скромно изјавио да већина његових улога није вредна спомена, време га је демантовало. Довољно је поменути “Битку на Неретви”, “Партизанску ескадрилу”, “У раљама живота”, “Шећерну водицу”, “Балкан експрес”, “Како је пропао рокенрол”, “Игмански марш”, “Наивко”, “Мост”, ТВ серије “Сиви дом”, “Грађани села Луга”, “Приче из радионице”, “Бољи живот”, “Срећни људи”...
Бата се активно бавио и политиком. После првих вишестраначких избора у Србији 1990. је изабран за посланика у Скупштини Србије. Од почетка је био ангажован у Социјалистичкој партији Србије, а 2002. је био и кандидат за председника Србије. Тада је, међутим, због одлуке Слободана Милошевића да подржи Војислава Шешеља, добио само 120.000 гласова.
Бата је иза себе оставио супругу Јулијану, сина Миљка, кћерку Јелену, и шесторо унучади.
Извор: Телеграф
