Последица тога jесте да jе Хрватска, како наводи лист, након привредне кризе дошла до оне много теже - друштвене кризе коjа тера породице ван земље.
Tренутно jе наjболниjа мера задата из Eвропске комисиjе, за превремено пензионисане и порез на имовину.
Порез на имовину ће оптеретити ионако осиромашено друштво, доћи ће до распродаjе некретнина и срушиће им се цена, а превремено пензионисање jе проблем за земљу у коjоj ионако 300.000 људи годинама не ради.
Kако наводи лист, не баве се оживљавањем привреде, а хрватски политичари заборављаjу да jе и кључно питање демографиjа, да за неколико година неће имати ко да ради у Хрватскоj, а притисци на пензиони систем биће jачи.
Tо су главни проблеми коjе су изнели хрватски економисти, преноси Б92.
Професор са Eкономског факултета у Загребу Љубо Jурчић каже да jе наjвећи капитал способна влада коjу Хрватска нема.
“Tренутна криза више ниjе ни привредна, ни финансиjска, него криза друштва и зато људи одлазе. Имамо ресурсе коjи омогућуjу два пута већи доходак од садашњег, међутим немамо ни Владу ни политику коjа ће то спровести”, каже Jурчић.
“Срамотно jе колико се Хрватска мало променила”, коментарисао jе Жељко Ловринчевић са Eкономског института.
Eвропска комисиjа jе Хрватскоj међу мерама предложила и да продуже старосну границу за пензиjу, убрзавање приватизациjе и увођење пореза на некретнине. Иако део назначених економиста сматра да jе то погубно за земљу, изгледа да другог решења тренутно нема.
Главни економиста Хипо банке Хрвоjе Стоjић каже да ће се увођењем пореза на имовину отворити простор за смањење пореза на рад и капитал, о чему размишља и Влада, а потврдио jе то на свом првом jавном наступу у улози заменика министра финансиjа Саша Дрезгић. Цену рада треба смањити jер, како кажи, Хрвати имаjу скупу државу, преноси Вечерњи.
Хрватскоj у прилог jош ове године иде ниска цена капитала па то треба искористити и задужити се на европском тржишту за предвиђених 1,5 милиjарди евра коjима би се рефинансирало будуће доспеће дугова.
Извор: Танјуг
